Evropa se "dijeli" na dva dela; I Srrpska pred velikim šokom

I tu se očekuju temperature koje su ispod normale, najavljuje Ivan Ristić na svom Fejsbuk profilu.

Sve ovo sugeriše da ćemo i ove godine imati dosta oblaka i svežih dana, a manje sunca i toplih dana u nastavku proleća

Sa druge strane, temperatura mora će brže rasti na Mediteranu, i za taj deo važe obrnuta pravila.

Prema prognozi italijanskog sajta "Il meteo" u narednih nekoliko dana Evropa će se bukvalno podeliti na dva dela, kada je vreme u pitanju..

Na jednoj strani ćemo imati pravo zimsko vreme, a na drugoj ćemo imati veliku vrućinu. Ovo čudno proleće imaće jak uticaj na celu Evropu, piše "Il meteo".

U meteorološkom žargonu, ova kretanja hemisfere se nazivaju "razmena meridijana", a zapravo se hladni vazduh spušta prema srednjim geografskim širinama iz severne Evrope/Atlantika, hladeći ih, dok se topli suptropski afrički vazduh diže ka kontinentu.

Od večeras preokret koji donosi sneg u Evropu

Od ponedeljka, 15. aprila, očekuje se hladni zaokret u severnoj i centralnoj Evropi izazvan prodorom vazdušnih strujanja polarnog porekla, koji će usloviti pad temperatura ispod klimatskih proseka, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu i na Skandinavskom poluostrvu, a zatim i šire u Danskoj, Nemačkoj i Francuskoj.

Sneg će se tokom nedelje vratiti i u Škotsku, Norvešku, Švedsku i Finsku do veoma malih nadmorskih visina.

Rasplamsava se afrički anticiklon na Iberijskom poluostrvu

Suprotno je na Iberijskom poluostrvu gde se očekuje novo rasplamsavanje afričkog anticiklona sa daljim porastom temperature do 30°C u Španiji (Andaluzija) i Portugalu. Ovo je značajna klimatska anomalija sa vrednostima za oko 8-9°C višim od proseka za period 1981-2010.

Italija nasred "bojnog polja"

Prema najavi "Il meteo" Italija će se naći usred "bojnog polja".

Italija će se naći u nekoj vrsti "zone konvergencije" u kojoj se mešaju vazdušne mase različitog porekla: prvo veoma vruć afrički vazduh, a zatim ulazak hladnog vazduha polarnog porekla

Upravo na ovoj "ničijoj zemlji" se dešavaju najveći i najopasniji kontrasti: toplota koja se akumulira u nižim slojevima atmosfere povećava rizik od ekstremnih vremenskih pojava kao što su oluje (poplave i bujične poplave) i opasne oluje sa gradom, posebno u regionima severoistoka i dela centralnog juga od utorka 16. aprila i narednih dana.