Albanski parlament juče je usvojio rezoluciju kojom se Grčka poziva na ukidanje 84 godine starog zakona koji dve susedne zemlje formalno drži u ratu. Grčka je donela zakon nakon što su je u oktobru 1940. napale italijanske trupe koje su tada okupirale Albaniju.
Saopštenje je inicirala mala stranka PDIU, koja u albanskom parlamentu zastupa interese takozvanih Čama, etničkih Albanaca proteranih sa severa Grčke nakon Drugog svetskog rata. Od pada komunizma u Albaniji, narod Čama traže pravo na povratak u Grčku kao i povrat oduzete imovine
Šef stranke Shpëtim Idrizi nazvao je grčki zakon „istorijskim apsurdom“. U jednoglasno usvojenoj deklaraciji tada se albanska vlada poziva da „uloži sve napore, zajedno s grčkom vladom, da ukine vanredno stanje (…) i pravne posljedice koje proizlaze iz tog zakona“.
Godine 2016. Albanija i Grčka dogovorile su se službeno prekinuti ratno stanje koje je između dve zemlje postojalo od Drugog svetskog rata. Međutim, od tada nije došlo do značajnijeg napretka u tom smeru.
Grčki parlament još nije ukinuo zakon, iako su dve zemlje početkom 1990. potpisale sporazum o prijateljstvu. Tokom poseta Albaniji 2020. tadašnji grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias nazvao je postojanje ratnog stanja „anakronom“.
Sve bolji odnosi između Albanije i Grčke narušeni su slučajem Fredija Belerija, etničkog Grka izabranog gradonačelnika albanskog grada Himare, koji je prošlog maja uhapšen zbog navodne kupovine glasova na opštinskim izborima. U junu je kaznu potvrdio Žalbeni sud. Beleri, koji negira krivicu i svoj boravak u zatvoru pripisuje albanskom premijeru Ediju Ramu, u zatvoru bi trebao ostati do oktobru.
Atina je protestovala zbog Belerijeva hapšenja i čak zapretila Tirani da će blokirati napore zemlje da se pridruži Evropskoj uniji. Na nedavnim izborima za Evropski parlament Beleri se iz zatvora kandidovao za grčku vladajuću stranku Nova demokracija i osvojio mandat europarlamentara. Albanske zatvorske vlasti dopustile su mu da ove sedmice otputuje u Strasbourg kako bi položio zakletvu
