Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu da Rusija ne traži kapitulaciju Ukrajine, već priznanje „realnosti utvrđene na terenu“.
Njegove reči, međutim, pratile su izjave koje su izazvale šok i zabrinutost.
„Cela Ukrajina je naša“
Putin je ponovio svoju tezu da smatra Ruse i Ukrajince jednim narodom, iznoseći pritom jasnu teritorijalnu pretenziju: „Verujem da su ruski i ukrajinski narod jedno. U tom smislu, cela Ukrajina je naša. Gde god kroči ruski vojnik, naše je.“
Ruski predsednik je takođe rekao da Rusija nikada nije sumnjala u ukrajinsko pravo na suverenitet, ali je dodao da je Ukrajina prilikom proglašenja nezavisnosti 1991. godine bila „neutralna država“.
„Ne isključujem zauzimanje Sumija“ i nuklearne pretnje
Tvrdi da je Rusija „primorana“ da uspostavi sigurnosnu zonu uz granicu sa Ukrajinom, prenosi Rojters. Putin je rekao da „ne odbacuje“ osvajanje ukrajinske regije Sumi. U svom govoru je takođe kazao da su ukrajinske snage tokom osvajanja u ruskoj regiji Kursk činile zločine protiv civilnog stanovništva.
„Zašto to radimo? Zato što predstavljaju pretnju za nas. Konstantno granatiraju pogranična područja. To je rezultat njihovih, po mom mišljenju, apsolutno nepismenih i potpuno neopravdanih poteza.“
Takođe, Putin je uputio oštro upozorenje na eventualno korišćenje nuklearnog oružja protiv Rusije, rekavši da bi to bio kraj za one koji to pokušaju.
„Upotreba nuklearnog oružja protiv Rusije bila bi poslednja greška Kijeva“, rekao je, ne precizirajući na osnovu čega ocenjuje da takva mogućnost postoji.
Pozadina sukoba: Invazija i ratni zločini
Podsetimo, Putin je krajem februara 2022. pokrenuo totalnu invaziju na Ukrajinu, čime je započeo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata. Invazija je usledila nakon godina destabilizacije i hibridnog rata u istočnoj Ukrajini, te nezakonite aneksije Krima 2014. godine. Punim razmerom agresije – sa kopnenim snagama, raketnim napadima i vazdušnim udarima na više frontova – obeležena je dramatična eskalacija sukoba.
Od tada su desetine ukrajinskih gradova i sela sravnjeni sa zemljom, uključujući Marijupolj, Bahmut, Severodonjeck, Avdijivku i mnoga naselja u regionima Harkov, Herson i Zaporožje. Hiljade civila su ubijene, a milioni su prisiljeni na beg.
Ruske snage kontinuirano raketiraju civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice, stambene zgrade, škole, elektroenergetski sistem i skloništa, uprkos konvencijama međunarodnog humanitarnog prava. Ujedinjene nacije i brojne međunarodne organizacije dokumentovale su brojne ratne zločine, uključujući napade na civile, mučenja, silovanja i prisilna premeštanja dece sa okupiranih teritorija.
