Paralelno sa masovnim jačanjem konvencionalne vojne moći, Kina je započela brzo i kontinuirano povećanje veličine i sposobnosti svojih nuklearnih snaga, prema navodima američke vojske i stručnjaka za kontrolu naoružanja.
Komandant američke Strateške komande, general Entoni Kotn, rekao je u martu pred Kongresom da direktiva kineskog lidera Sija Đinpinga, prema kojoj kineska vojska treba da bude spremna da zauzme Tajvan do 2027. godine, podstiče izgradnju nuklearnog arsenala koji bi mogao biti lansiran sa kopna, iz vazduha i sa mora.
U svojoj nacionalnoj odbrambenoj politici za 2023. godinu, Kina je obnovila svoje dugogodišnje obećanje da neće prva upotrebiti nuklearno oružje ni pod kakvim okolnostima. Takva politika „neprve upotrebe“ uključuje i obećanje da Kina neće upotrebiti niti pretnjom upotrebe nuklearnog oružja delovati protiv države koja ga ne poseduje.
U odgovoru na pitanja, ministarstvo odbrane u Pekingu je saopštilo da se „nuklearni rat ne može dobiti i ne sme voditi“. Kina, kako je navedeno, sledi „nuklearnu strategiju samoodbrane i politiku neprve upotrebe“.
U svom godišnjem izveštaju o kineskoj vojnoj moći, Pentagon je naveo da, uprkos javnom stavu Kine, njena strategija verovatno uključuje mogućnost prve upotrebe u odgovoru na konvencionalne napade koji ugrožavaju održivost njenih nuklearnih snaga, komandnih i kontrolnih sistema ili koji imaju efekat približan nuklearnom udaru. Pentagon je takođe naveo da bi Peking verovatno razmotrio prvu upotrebu nuklearnog oružja ako bi konvencionalni vojni poraz na Tajvanu „ozbiljno ugrozio“ opstanak komunističkog režima.
Kina širi i modernizuje svoj arsenal brže od bilo koje druge nuklearne sile i trenutno poseduje oko 600 bojevih glava, prema Biltenu atomskih naučnika, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Čikagu.
Navodi se da Kina gradi oko 350 novih silosa za rakete i nekoliko novih baza za mobilne lansere na putevima. Procena je da kineska vojska, Narodnooslobodilačka armija, ima oko 712 lansera za rakete sa kopna, ali da nisu svi namenjeni nuklearnom oružju. Od tih lansera, 462 mogu biti opremljena raketama „koje mogu dosegnuti kontinentalni deo Sjedinjenih Država“.
Mnogi od lansera PLA namenjeni su raketama kraćeg dometa za napade na regionalne ciljeve, ali većina njih nije predviđena za nuklearne udare, navodi se u proceni Biltena.
U svom izveštaju, Pentagon je procenio da će PLA do 2030. godine imati više od 1.000 operativnih nuklearnih bojevih glava, dok nastoji da izgradi veće snage koje obuhvataju sve – od preciznih raketa male snage do interkontinentalnih balističkih projektila sa višemegatonskim eksplozivnim dejstvom.
