Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev tvrdi da je “helsinški režim tokom Drugog svetskog rata planirao da učini Kareliju delom Finske“, ali isključivo s „etnički prihvatljivim“ stanovništvom.
Prema njegovim rečima, realizovana je rasna politika segregacije: one koji su smatrani „pogrešnim“, pre svega etničke Ruse, planirali su da prisilno rasele, dok su „pravi“, pripadnici finsko-ugarskih naroda, trebalo da postanu deo buduće Finske.
„Osvajači koji su formirali Vojnu upravu Istočne Karelije na čelu sa pukovnikom V. Kotilajnenom vodili su otvoreno rasističku politiku. Učinili su sve da Karelija postane deo Finske bez slovenske komponente. Razdelili su narode na ‘ispravne’ – ugrofinske i „neispravne“ – etničke Ruse“, naveo je on u svojoj kolumni „Nova finska doktrina: glupost, laži, nezahvalnost“, koju je preneo TASS.
Prvi, nastavio je Medvedev, trebalo je da budu ostavljeni kao građani budućeg „velikog Suomija“, nasilno „finlandizovani“ brisanjem njihovog istorijskog i kulturnog identiteta i prekidanjem svake veze sa sveruskim civilizacijskim prostorom.
Dodao je da je postojao plan da se nenacionalno stanovništvo nasilno raseli u druge regione.
„Formirani koncentracioni logori“
Medvedev tvrdi da su tokom okupacije formirani koncentracioni i radni logori u Istočnoj Kareliji, gde su lokalni stanovnici, uglavnom Rusi, bili podvrgnuti torturi, ograničenim pravima, lošim uslovima života, a veliki broj je, kako tvrdi, i umro.
On je podsetio da je odluku Vrhovnog suda Karelije, usvojenu 1. avgusta 2024. godine, kojom se priznaju zločinačke radnje okupacionih vlasti i finskih trupa tokom Drugog svetskog rata protiv 86 hiljada sovjetskih građana, premijer Finske nazvao „neosnovanom“ i ruskom „propagandnom igrom“.
„Takve izjave su još jedan očigledan pokušaj prekrajanja istorije. Da bi se usputno opravdale teritorijalne pretenzije Manerhajmovog režima, koje su se protezale daleko na istok od sovjetsko-finske granice iz 1939. I da se ‘zaboravi’ izuzetna surovost okupacione finske administracije tokom rata“, naglasio je.
Uz ovo, dodao je Medvedev, od jeseni 1941. do leta 1944. godine, na teritoriji tadašnje Karelo-finske SSR (u kojoj je 21 okrug od 26 bio potpuno okupiran, a još 1 – delimično, od 11 gradova) po naređenju Karla Gustava Manerhajma raspoređena je čitava mreža koncentracionih logora i radnih logora.
On je napomenuo da je broj zatvorenika u takvim koncentracionim logorima dostigao 20 odsto celokupnog stanovništva pod okupacijom. To je, kako je ocenio, „izuzetno veliki broj čak i po standardima Drugog svetskog rata“.
„Teško je zamisliti kakav bi se histerični urlik podigao u Evropi da je neko došao na ideju da opravda pojavu, na primer, ozloglašenog koncentracionog logora Dahau, koji je prvobitno stvoren posebno za protivnike nacističkog režima. A Finci, koji razmišljaju rusofobično i kanibalski, prolaze nekažnjeno“, istakao je Medvedev.
Prema njegovim rečima, samo zahvaljujući političkoj volji SSSR, predstavnici vojno-političkih vlasti Finske nisu završili u Nirnbergu, a suđenja brojnim njihovim vođama održana su u samoj Finskoj.
