Oko 80.000 žandarma i policajaca biće mobilisano u sredu 10. septembra da bi se sprečilo izbijanje bilo kakvih nereda u okviru pokreta „Blokirajmo sve“, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo.
Njegov mandat će prestati s obzirom da je pala vlada premijera Fransoa Bajrua, koji je podneo ostavku.
„Nećemo tolerisati nijednu blokadu, nikakvo nasilje“, rekao je Retajo za kanal Frans 2.
On je naveo da će danas okupiti sve prefekte da bi razgovarali o mobilizaciji za 10. septembar, oštro kritikujući pokret Nepokorena Francuska i njegovog lidera Žan-Lika Melenšona, optužujući ih da žele da stvore „ustanički ambijent“ u Francuskoj.
Procene teritorijalnih službi govore da će se u sredu okupiti oko 100.000 učesnika protesta, što je broj koji je dosadašnji francuski premijer Fransoa Bajru, kome je sinoć izglasano nepoverenje u Parlamentu, ocenio „prilično malim“ tokom gostovanja na televiziji Frans 2.
Pokret pod nazivom „Bloquons Tout“ (Blokirajmo sve) nastao je tokom leta kao protest protiv budžetskih rezova vlade premijera Fransoa Bajrua koji su predviđali značajne uštede za 2026. godinu.
Kako prenosi AFP, pokret će biti vođen od strane krajnje levičarskih aktivista, ali s obzirom da je decentralizovan, tj. da nema vođu, medij prenosi da su službe bezbednosti Francuske zabrinute zbog onoga što bi tog dana moglo da se desi.
Izvori su za AFP naveli i to da je pokret sveobuhvatan, ali i da ima anarhističke komponente.
„To je horizontalni pokret bez lidera – svako radi šta hoće. Bes je široko rasprostranjen. Okupljanja će biti svagde, u selima, kao i u velikim gradovima“, naveli su sagovornici AFP-a.
Policija širom zemlje, posebno u Parizu, posebno se priprema za ono što bi moglo da usledi uz komentare da „slike neće biti lepe“.
Loren Nunjez, šef francuske policije u Parizu, rekao je da je pokret „Blokirajmo sve“, koji je počeo kao poziv da se ostane kod kuće i isključi iz „sistema“, otet od strane tvrde levice i da postoji rizik od nasilja.
„To je pokret koji zapravo nema organizatore, to je opšti poziv na gomilu akcija, i vidimo da ga je preuzela krajnja levica i ekstremna levica, koji pozivaju na prilično žestoke akcije“, rekao je on za BFMTV.
Nunjez je rekao i da policija očekuje i blokade istakavši da je „pariska obilaznica izgleda glavna meta, ali i skladišta goriva, železničke stanice, aerodromi“.
Obećao je da će „sistematski intervenisati“ da spreče „blic“ operacije na tim mestima. Takođe je upozorio na potencijalnu sabotažu „koja cilja posebno javni prevoz“.
„Za svaku od ovih akcija biće nadzor, i nećemo tolerisati nikakve ekscese“, rekao je, dodajući da će, na zahtev ministra unutrašnjih poslova Retaha, biti „sistematske“ intervencije da se raščiste sve blokade.
Kako je to izgledalo na ranijim protestima?
Francuska ima dugu tradiciju masovnih protesta koji su često prelazili u nasilne sukobe sa policijom. Jedan od najpoznatijih primera su protesti „Žutih prsluka“ od novembra 2018. do 2019. godine, pokrenuti zbog povećanja cena goriva i socijalnih nejednakosti, a koji su se brzo proširili na šire nezadovoljstvo politikama.
Tokom tih protesta, zabeleženo je čak 11 smrtnih slučajeva. Ukupno je povređeno 479 demonstranata, 95 novinara, 40 srednjoškolaca, 30 zdravstvenih radnika volontera. Petoro je izgubilo prste ili cele šake zbog pirotehničkih sredstava. Vid je u potpunosti ili delimično izgubilo 23 ljudi.
Drugi izvori su govorili o preko 1.700 povređenih demonstranata.
Sa druge strane, oko 1.200 policajaca i žandarma je povređeno. Uhapšeno je preko 11.000 ljudi, a mnogi su pritvoreni ili osuđeni na zatvorske kazne. Protesti su uključivali paljenje vozila, pljačke i sukobe u Parizu, sa štetom koja se merila u milionima evra.
Scene brutalnog nasilja tada su obišle svet. Napadi na policiju postajali su sve očitiji i direktniji, a policijske snage, među kojima se ističe žandarmerija, odgovorili su primenom sile u svrhu zaustavljanja nasilja.
Sličan scenario svetska javnost imala je priliku da vidi i tokom protesta protiv penzione reforme 2023. godine, kada su milioni ljudi izašli na ulice protiv povećanja starosne granice za penziju.
U jednom danu protesta, 23. marta, uhapšeno je 457 demonstranata, a povređeno 441 policajca. Na stotine policajaca je bilo povređeno i tokom drugih protestnih dana.
Ukupno tokom talasa protesta, zabeleženo je preko 1.000 povređenih policajaca i žandarma u, sa desetinama uhapšenih demonstranata dnevno.
Demonstranti su optuživali policiju za prekomernu silu, dok su vlasti izveštavale o nasilju sa strane učesnika, uključujući paljenje i sukobe.
Sve ukupno, protesti protiv penzione reforme doveli su do stotina pritvorenih, sa optužbama za nasilje i remećenje javnog reda i mira, a neki od demonstranata su osuđeni i na zatvorske kazne.
Izjave levičara ne idu u smeru smirivanja tenzija
Podizanju tenzija zbog kojih je mobilisano čak 80.000 policijskih službenika u velikoj meri su doprineli i politički lideri.
Levičarski pokreti – Nepokorena Francuska (LFI), Ekolozi i Francuska komunistička partija stali su uz inicijativu „Blokirajmo sve“, a lider LFI, Žan-Lik Melanšon, pozvao je na generalni štrajk 10. septembra, kako bi pokret imao snažan simbolički i praktični efekat.
On je izjavio i da je „Makron sada na prvoj liniji suočen sa narodom. I on mora da ode“. Nakon pada Bajruove vlade, očekuje se izbor četvrtog premijera za 12 meseci, što ne služi smirenju političkih tenzija.
Ipak, potencijalna smena vlasti na ulici, tj. pod pritiskom ulice, za Makronove pristalice je neprihvatljiv scenario, s obzirom na njihov zahtev da se poštuju demokratske norme.
Matild Pano, šefica grupe Nepokorena Francuska u Parlamentu, rekla je da će njena partija podneti predlog za izglasavanje nepoverenja samom predsedniku Makronu.
Ona je istakla da Francuska „mora sada da čeka“ na dalje korake, u kontekstu rastućeg nezadovoljstva koje bi moglo dovesti do haosa.
