Ljudi su pripitomili konje 1.000 godina kasnije nego što se mislilo, najpre zbog pristupa njihovom mesu i mleku, a potom i zbog njihovih transportnih sposobnosti, sugeriše nova studija DNK drevnih konja.

Konji su pomogli u revoluciji ljudske istorije zbog svoje izdržljivosti na velikim udaljenostima, sposobnosti prenošenja teških tereta i podrške jahača, što je ljudima omogućilo brzo širenje svetom, donošenje hrane i opreme sa sobom i borbu oružjem dok su jahali na konju.

Istraživanja ljudskih kostura iz kulture Yamnaya 2023. godine postavila su vreme ove revolucije negde između 3300. i 3000. godine pre Hrista kada su se ti polunomadski ljudi kretali Evropom i zapadnom Azijom, donoseći sa sobom svoj indoevropski jezik.

Međutim nova analiza 475 genoma drevnih konja opovrgava je ideju da su velika krda konja pratila migraciju ljudi širom Evrope hiljadama godina pre.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature, tim istraživača identifikovao je jasne promene u genetici pripitomljenih konja koje umesto toga upućuju na datum oko 2200. godinu pre Hirsta, hiljadu godina kasnije nego što se pre pretpostavljalo.

U ispitivanju DNK konja, tim je pokušao da identifikuje dokaze o uzgoju, ili ljudskom upravljanju krdima konja, uključujući naglo smanjenje genetske raznolikosti i kraće vreme između generacija.

Istraživači su otkrili da je genom konja bio lokalan u srednjoj Evropi te u Karpatskom i Transilvanijskom bazenu do kraja trećeg milenujama pre Hrista, znatno nakon ekspanzije Yamnaya.

Osim toga, vreme između generacija konja znatno se smanjilo pre otprilike 4.200 godina, što sugeriše da su uzgajivači pokušavali da proizvesdu više životinja.

Genetska studija takođe je pokazala da je nova krvna loza, koja odgovara onom modernih pripitomljenih konja, nastala oko 2200. godine pre Krista, što dobro odgovara arheološkim dokazima slika konja u Mesopotamiji i ostacima bojnih kola na Uralskim planinama.

"Čini se da je prvo pripitomljavanje bilo motivisano pristupom mesu i mleku u nekoj srednjoazijskoj grupi lovaca-sakupljača", rekao je za Live Science koautor studije Ludovic Orlando, molekularni arheolog u Centru za antropobiologiju i genomiku Tuluz u Francuskoj.

Ali ti ljudi, koji su živeli na području današnjeg Kazahstana, nisu koristili konje za prevoz.

"Nasuprot tome, druge skupine koje su pripitomile konja pre 4.200 godina bile su podstaknute mobilnošću, budući da se njihova krvna loza konja proširila kao ni jedna druga pre i posle", rekao je Orlando.

Okidač za ovaj događaj pripitomljavanja, prema Orlandu, možda je bio klimatski događaj koji je doveo do sušnih sezona u jugozapadnoj Aziji i stepama, jer su konji mogli pomoći ljudima da prežive tako što su im omogućili da se brzo presele na nova pašnjačka područja.

Viljam Tejlor, arheozoolog sa Univerziteta Colorado Boulder koji nije bio uključen u studiju, rekao je Live Science-u da ovo istraživanje pokazuje "prilično uverljivo da iako su Yamnaya i druge rane kulture zapadnih stepa možda imale vezu s divljim konjima, imali su malo veze s prvim pripitomljavanjem konja."

Genetski model nove studije "konvergira s drugim linijama direktnih dokaza prilično uredno", rekao je Tejlor.

Ševan Vilkin, biomolekularni arheolog sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Live Science u e-poruci da, iako je njen prethodni rad identifikovao jedinke Yamnaya koje konzumiraju konjsko mleko, to "verovatno predstavlja rani pokušaj pripitomljavanja konja u regiji".

Vilkin je rekao da nova studija sugeriše "da je sve manje moguće da su Yamnaya koristili konje za svoje masovne migracije preko stepe."

Iako ostaje donekle misterija zašto su ljudi pripitomili konje tek dosta nakon drugih životinja, poput pasa, ovaca, goveda, pa čak i magaraca, nakon što su to učinili, ljudi su vrlo brzo vodili konje sa sobom gotovo svugde gde su išli.

"Ovu relativno kasniju ekspanziju konja, jasno su podstakli ljudi, budući da je takva ekspanzija bila bez presedana u našem skupu podataka, koji pokriva 50.000 godina", rekao je Orlando.