Ribarski prsten, jedan od prepoznatljivih simbola odore rimokatoličkog poglavara, ima istoriju koja seže bar do 13. veka.
Ime je dobio po svetom Petru, koji je prema katoličkoj tradiciji bio ribar i prvi papa, a papa Franja nosio ga je na svečanim događanjima tokom svojih 12 godina pontifikata. Brojni vernici poljubili su taj prsten, a čak je izazvao i polemike zbog higijene.
Nakon Papine smrti, prema tradiciji, pečatni prsten biće uništen, ili barem oštećen, unutar vatikanskih zidina.
Ova praksa ima i praktičnu svrhu. Ribarski prsten i privezak nazvan „bulla“ tradicionalno su služili kao službeni pečati za papina pisma i dokumente. Svaki novi papa dobio bi sopstveni prsten i pečat, a kako bi se sprečila zloupotreba nakon papine smrti, oba bi se simbolično uništila udarcima čekića. Od 1521. do 2013. godine to je bio uobičajen postupak.
„To je ekvivalent oduzimanju pristupnih podataka nekom profilu na društvenim mrežama“, izjavio je Kristofer Lamb, dopisnik CNN-a iz Vatikana.
„Cilj je bio sprečiti lažnjake da koriste falsifikovane pečate“, dodao je.
Prema običaju, kardinal komornik – visoki kardinal zadužen za upravljanje prelaznim razdobljem – obavlja uništavanje prstena i pečata pred Zborom kardinala nakon objave papine smrti. Ova praksa nastavila se i nakon što su prsten i „bulla“ prestali da se koriste kao službeni pečati (njihovu je funkciju sredinom 19. veka preuzeo pečatni štambilj).
Ali, kad je papa Benedikt XVI postao prvi papa u šest vekova koji je abdicirao, uspostavljena je nova praksa: umesto uništavanja, u površinu prstena urezan je duboki krst.
„Mislim da se vremenom pojavilo mišljenje da uništavanje prstena više nije nužno“, rekao je Lamb sugerišući kako je mogućnost da neko pokuša da falsifikuje papin pečat postajala sve manja. Očekuje se da će aktuelni komornik, irski kardinal Kevin Farel, kojeg je papa Franja imenovao 2023. slediti istu praksu i oštetiti prsten pre održavanja konklave, procesa izbora novog pape.
Poljubiti ili ne poljubiti prsten?
Iako je duboko simboličan i povezan s papinskim autoritetom, značenje Ribarskog prstena razlikovalo se od pape do pape. Papa Franja u tom se smislu razlikovao od svojih prethodnika. Neki pape, poput Benedikta XVI. nosili su prsten svakodnevno, dok je Ivan Pavle II često nosio zamenski prsten ili krst u obliku prstena.
Franja je bio negde između – Ribarski prsten nosio je na svečanim događajima, dok je u svakodnevnim prilikama nosio jednostavni srebrni prsten, koji je nosio još kao kardinal.
Bilo je i nagađanja da mu nije bilo prijatno kad su ljudi pokušavali da mu poljube ruku. Početkom 2019. snimljen je kako više puta povlači ruku dok su vernici pokušavali da poljube prsten, a iz Vatikana je naknadno poručeno da je to učinio kako bi smanjio širenje zaraza. Prema Lambu, papa Franja uvek je voleo direktno da priđe ljudima rukovanjem ili zagrljajem, posebno onima u nevolji, i nije očekivao da mu se ljudi klanjaju ili ljube ruku pri susretu.
„Reciklirani“ prsten
Ribarski prstenovi razlikovali su se kroz vekove. Većina prikazuje svetog Petra s ključevima Svete Stolice – simbol trenutka kad su mu predata „nebeska vrata“, ali osim toga, dizajn im nije strogo propisan. Često su odražavali modne trendove tog doba ili lični duh određenog pape.
Obično ga zlatar ručno izrađuje za novog papu, ali Franja je i tu prekršio tradiciju.
„U skladu sa svojom skromnošću, odlučio je da ne radi novi, već je „pozajmio“ onaj koji je nekada pripadao sekretaru Pavla VI“, izjavio je Lamb.
Taj takozvani nasleđeni prsten nekada je pripadao nadbiskupu Paskalu Mačiju, sekretaru Pavla VI, koji je preminuo 2006. Prsten je izrađen od posrebrenog zlata, a ne od čistog.
