Tokom 1920-ih, neki briljantni mislioci su predviđali kako bi 2025. mogla da izgleda, evo koliko su toga pogodili, a šta su sve promašili.
Kada počinjemo novu godinu, prirodno je razmišljati o tome šta nam donosi budućnost, ali da li ste se ikada zapitali kakvo je predviđanje bilo pre 100 godina o životu danas?
Tokom 1920-ih, neki briljantni mislioci su predviđali kako bi 2025. mogla izgledati.
Dok su neke ideje promašile cilj, druge su bile iznenađujuće tačne. Hajde da pogledamo neke od najzanimljivijih prema Akron Beacon Journalu.
„Ako nastavimo da napredujemo u pogrešnom pravcu, kao što smo radili, američka lepota će opasti i neće se naći zgodna devojka za 100 godina“, rekao je on publici u Bruklinu u Njujorku.
Štaviše, naučni napredak doneo je nadu u duži život.
Sir Ronald Ros, britanski lekar koji je 1902. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, predvideo je da bi ljudi mogli da žive do 150 godina zbog iskorenjivanja bolesti. Čak je verovao da bi medicinski napredak mogao omogućiti besmrtnost.
„Čuveni američki lekar mi je sugerisao da svi treba da budemo besmrtni. Ko može reći šta naučno istraživanje može doneti? Niko ne može reći koliko dugo možemo da živimo kada smo slobodni od razaranja klica2, rekao je on.
H.G. Vels, autor knjiga „Vremeplov“ i „Rat svetova“, imao je svoju viziju budućnosti.
Tokom večere u hotelu „Sesil“ u Londonu, on je predvideo da će do 2025. godine svet oblikovati moćne konfederacije, a ne nezavisne nacije.
„Za sto godina neće postojati brojne nacije, već samo tri velike mase ljudi: Sjedinjene Američke Države, Sjedinjene Države Evrope i Kina“, rekao je on.
U međuvremenu, E. E. Fournier d’Albe, irski fizičar i hemičar, zamislio je savršen svet za 2025.
U svojoj knjizi iz 1925. predvideo je budućnost sa jednom vladom i univerzalnim jezikom. Takođe je verovao da će medicinski napredak eliminisati probleme vezane za starenje i učiniti gotovo svaku povredu izlečivom. Povrh toga, mislio je da će biti izmišljene nove tkanine.
Britanski naučnik Arčibald M. Lou zamišljao je budućnost sa televizijskim mašinama, cevima za doručak, automatskim krevetima za spavanje, bežičnim bankarstvom, pokretnim trotoarima i jednodelnim odelima od veštačkog filca.
Takođe je zamišljao da će se žene „takmičiti pod jednakim uslovima sa muškarcima“ i da će aerodromi biti sa glatkim, brzim letovima sa krovnih terminala, nudeći udobnost i brzinu.
Profesor Lovel J. Reed je 1925. godine predvideo nestašicu hrane u SAD do 2025. zbog rasta stanovništva.
S druge strane, dr A.R. Venc, profesor na Luteranskom bogoslovskom seminaru u Getisburgu u Pensilvaniji, predvideo je da će postojati zamena za spavanje i da će ljudi „koristiti džepne aparate za komunikaciju“.
Sofi Irena Loeb, predsednica američkog komiteta za zaštitu dece, predvidela je budućnost bez siromaštva dece.
„U ovoj zemlji ne bi trebalo da postoji siromašno dete, niti jedno sposobno dete ne bi trebalo da bude nigde osim u svom domu. Deci, našim budućim građanima, potrebna je, i na to imaju pravo, ne milostinja, već šansa“, rekla je Loebova.
