Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, preminuo je 21. aprila u 88. godini.
Tužne vesti o smrti pape Franje saopštio je Vatikan.
Horhe Mario Bergoljo, kako je pravo ime pape Franje, rođen je 17. decembra 1936. godine u Buenos Ajresu. Bio je sin migrantske porodice koja se preselila u Argentinu iz severne Italije.
On je predvodio Katoličku crkvu 12 godina, pošto je izabran u martu 2013. nakon istorijske ostavke njegovog prethodnika pape Benedikta KSVI.
Međutim, osim što je Franja bio prvi jezuitski papa, prvi papa iz Amerike, prvi sa južne hemisfere i prvi neevropski pontifik od pape Grgura III, više od 1.000 godina ranije, njegov život bio je veoma zanimljiv pre dolaska na mesto crkvenog poglavara.
Pre hirotonisanja 1969. izlazio je sa devojkama, plesao tango i čak je kratko radio kao izbacivač u noćnom klubu.
U biografiji iz 2010. Bergoljo je autorima Frančeski Ambrožetiju i Serhiu Rubinu rekao: „Volim tango i plesao sam kad sam bio mlad.“
O prijateljici sa kojom je delio ljubav prema tangu, dodao je: „Ona je bila jedna u grupi prijatelja sa kojima sam išao na ples. Ali onda sam otkrio svoj religiozni poziv.“
Za nadbiskupa Buenos Ajresa imenovan je 1998. godine, a u kardinalski kolegijum uveo ga je papa Jovan Pavle II 2001. godine.
Njegov kasniji izbor za papu nagovešten je iste te godine, kada je, nakon što je kardinal Edvard Egan morao da se vrati u Njujork posle napada 11. septembra, Bergoljo uskočio kao glavni izvestilac na Sinodu biskupa.
Argentinska novinarka i biografkinja pape Franje, Elizabeta Pike, izjavila je za National Catholic Reporter 2021. godine:
„Bergoljeva uloga na toj Sinodi 2001. bila je jako važna i ključna za njegov kasniji izbor. Zapravo, toliko se dobro snašao kao relator, zamenivši Egana, da su u Rimu počeli da ga primećuju i prepoznaju kao papabilnog kandidata. Od tada je bio na radaru mnogih kardinala — ne samo progresivnih — koji su razmišljali o nasledniku Jovana Pavla II.“
Na konklavi 2005. godine, na kojoj se birao naslednik Jovana Pavla II, kako se kasnije pisalo, borba se vodila između Jozefa Racingera — koji će uskoro postati papa Benedikt XVI — i Bergolja.
Dnevnik jedne konklave, koji navodno potiče od anonimnog kardinala, a pojavio se u italijanskim medijima, tvrdio je da je Bergoljo dobio 40 glasova u trećem krugu glasanja, neposredno pre nego što je Racinger prešao potrebnu dvotrećinsku većinu i postao papa.
Nakon što je Benedikt XVI podneo ostavku u februaru 2013. godine, Bergoljo je 13. marta izabran za papu i uzeo ime Franja, u čast svetog Franje Asiškog.
Kasnije je objasnio inspiraciju za ime:
„Pored mene je bio emeritus nadbiskup Sao Paula, ujedno i emeritus prefekt Kongregacije za kler, kardinal Klaudio Humes — veliki prijatelj, veliki prijatelj! Kada je postalo pomalo napeto, tešio me je. A kada su glasovi prešli dve trećine, nastao je uobičajeni aplauz, jer je papa izabran. On me je zagrlio, poljubio i rekao: ‘Ne zaboravi siromašne!’ I ta reč mi je ušla ovde — siromašni, siromašni. I odmah sam, povezujući to sa siromašnima, pomislio na Franju Asiškog.“
Stojeći na balkonu Trga Svetog Petra te večeri, obratio se hiljadama okupljenih vernika i milionima koji su ga gledali uživo na televiziji, rekavši da su kardinali „otišli na kraj sveta“ da bi izabrali novog papu.
„Franjin efekat“ doneo mu je gotovo status rok zvezde u prvim danima njegovog pontifikata, zahvaljujući opuštenijem pristupu u odnosu na prethodnike.
Na pitanje kako bi opisao sebe, Franjo je iskreno odgovorio: „Ja sam grešnik.“
Umesto luksuznih apartmana u Apostolskoj palati, odlučio se za jednostavnu sobu u gostinskom domu Casa Santa Marta.
Takođe je odbacio crvene papine cipele, poznate po Benediktu, i nosio obične crne. Više je voleo titulu Biskup Rima nego svečane nazive poput Vrhovni sveštenik ili Hristov namesnik.
Nakon izbora, postao je poznat i po tome što se vratio u crkveni pansion u kojem je boravio pre konklave — kako bi platio račun.
Tokom svog pontifikata dobio je pohvale zbog otvorenijeg stava prema LGBTQ+ osobama u poređenju sa svojim prethodnicima.
Njegova najpoznatija izjava na tu temu došla je nešto više od četiri meseca nakon izbora, kada su ga na povratnom letu iz Rija novinari pitali o homoseksualnim sveštenicima.
„Ako je neko gej, traži Gospoda i ima dobru volju“, rekao je tada papa i dodao: „Ko sam ja da sudim?“
To je bio prvi put da je jedan papa uopšte upotrebio reč „gej“ u kontekstu seksualnosti.
Papa Franjo je takođe opisao kriminalizaciju homoseksualnosti kao „nepravdu“ tokom povratka iz Džube, glavnog grada Južnog Sudana, prošle godine.
„Osobe sa „homoseksualnim sklonostima“ su Božja deca i crkva treba da ih prihvati“, poručio je papa.
Povodom desetogodišnjice papinog pontifikata, dr Gregori Rajan sa Centra za katoličke studije Univerziteta u Daramu govorio je za Metro.co.uk o njegovom nasleđu.
On je rekao:
„Nekoliko glasova koji sada vrlo glasno koriste svoje pravo da kritikuju papu, isti su oni ljudi koji su, u prethodnoj generaciji, insistirali na tome da katoličko sveštenstvo i biskupi moraju da budu poslušni i da se ne odvajaju od papinskog učenja.“
To je jedna od stvari koje su se u međuvremenu preokrenule.
Bilo je kritika i na račun Benedikta XVI i Jovana Pavla II, ali su one uglavnom dolazile od teologa, akademika i aktivista.
„Ono što je sada jedinstveno jeste da deo tih kritika dolazi i iz samog episkopata.“
