Brod koji je prevozio zlato, srebro i smaragde vredne oko 18 milijardi dolara potonuo je 1708. godine, a sada se čak tri države bore za to blago, slučaj je na kraju stigao i do suda.
Špansku galiju San Hose, koju zovu najvrednijom olupinom na svetu, Britanci su potopili blizu obale Kolumbije pre više od 300 godina.
Špansku galiju, San Hoze, Britanci su potopili kod obala Kolumbije pre više od 300 godina. Imao je tovar zlata, srebra i smaragda vredan milijarde dolara.
Ali godinama nakon što je otkriveno, još uvek traje debata o tome ko je vlasnik tog blaga i šta bi trebalo da se uradi sa olupinom.
Kolumbijska i španska država polažu pravo na to, kao i američka kompanija za spasavanje i starosedelačke grupe u Južnoj Americi. Bilo je sudskih bitaka u Kolumbiji i SAD, a slučaj je sada pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu.
Kolumbijska vlada kaže da želi da podigne ostatke broda i stavi ga u muzej. Lovci na blago ukazuju na komercijalnu vrednost tereta, koja bi mogla da iznosi čak 18 milijardi dolara (13 milijardi funti).
„Ne vidim lak izlaz iz ove zbrke. Španska država, kolumbijska vlada, razne grupe domorodaca, lovci na blago… Mislim da ne postoji rešenje koje bi zadovoljilo sve strane“, rekla je istoričarka i autorika knjige o San Hoseu Karla Ran Fillips.
Ovaj brod je potonuo 1708. godine dok je plovio iz današnje Paname prema lučkom gradu Kartageni u Kolumbiji. Odatle je trebalo da pređe Atlantik sve do Španije, ali presreo ga je britanski ratni brod. Britanci, koji su tad bili u ratu sa Špancima, zapravo su hteli da zaplene brod i njegovo blago, ali greškom su pucali iz topa i pogodili skladište baruta. Brod je eksplodirao i potonuo u svega nekoliko minuta, piše BBC.
Olupina je ležala na morskom dnu do 1980-ih, kad ju je pronašla američka kompanija za spašavanje „Glocca Mora“. Pokušali su da nagovore Kolumbijce da uđu u partnerstvo kako bi prikupili blago i podelili zaradu, ali nisu se mogli da se dogovore oko podele „plena“, pa je slučaj završio na sudu.
Da stvar bude još zamršenija, Kolumbijci su 2015. tvrdili da su pronašli brod na drugom delu morskog dna i smatraju da kompanija „Glocca Mora“, danas poznata kao Sea Search Armada, nema pravo ni na njega ni njegovo blago, koje uključuje 116 čeličnih škrinja punih smaragda i 30 milijuna zlatnika.
A tu je i Španija koja smatra da San Hose i njegov teret treba da ostanu u državnom vlasništvu, dok domorodačke grupe iz Bolivije i Perua kažu da i one imaju pravo na barem deo plena. Oni tvrde da su Španci tokom kolonijalnog razdoblja blago oteli iz rudnika u Andima.
„To bogatstvo došlo je iz rudnika Potos u Boliviji i pripada našim ljudima. Zato mislimo da ga treba podići s morskog dna i sprečiti lovce na blago da ga ukradu“, kaže Samjuel Flores, predstavnik naroda Qhara Qhara, koji pripada jednoj od domorodačkih zajednica.
„Pokušavam da se oduprem davanju današnjih procena bilo čega“, kaže gospođa Ran Filips.
„Ako govorite o zlatnim i srebrnim novčićima, da li sada pravimo procenu na osnovu težine zlata? Ili da pogledamo šta bi kolekcionari mogli da plate za ove zlatnike? Za mene je skoro besmisleno, Procene lovaca na blago su za mene smešne“, dodala je ona, a preno BBC.
Iako se San Hoze često opisuje kao sveti gral brodoloma, on je, prema Ujedinjenim nacijama, samo jedan od oko tri miliona potopljenih brodova na dnu okeana.
Ujedinjene nacije su 1982. godine usvojile Konvenciju o pomorskom pravu – često opisivanu kao „ustav okeana“, ali ona vrlo malo govori o brodolomima. Zbog toga su UN usvojile drugi set pravila 2001. godine – Konvenciju o podvodnom kulturnom nasleđu Uneska iz 2001. godine.
To govori mnogo više o olupinama, ali mnoge zemlje su odbile da ga ratifikuju, plašeći se da će oslabiti njihova prava na bogatstvo u njihovim vodama. Kolumbija i SAD ga, na primer, nisu potpisale.
„Zakonski okvir trenutno nije ni jasan ni sveobuhvatan“, kaže Mihail Risvas, advokat sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji. Specijalista za međunarodnu arbitražu i pomorske sporove,
Advokat koji zastupa „Sea Search Armadu“ Raksim Molo, teret potopljenog broda opisao je kao „najveće blago u istoriji čovečanstva“.
Inače, San Hose, kojeg zovu i „svetim gralom brodoloma“, samo je jedan od oko tri miliona potopljenih brodova na dnu okeana. Često je nejasno ko ih poseduje, ko ima pravo da ih istražuje i – ako je na brodu bilo blago – ko ga ima pravo da ga zadrži.
UN su 1982. usvojili Konvenciju o pravu mora, opisanu kao „ustav okeana“, ali u njoj se jako malo govori o brodolomima. Zbog toga je 2001. godine ta organizacija usvojila drugu grupu pravila – UNESCO-ovu konvenciju o podvodnoj kulturnoj baštini. Ali, mnoge zemlje odbile su da je ratifikuju, a među njima su i Kolumbija i SAD.
„Plašim se da međunarodno pravo nema jasne odgovore. Za mnoge arheologe, olupine poput San Hosea trebalo bi da budu ostavljene na miru i istražene na mestu – na dnu okeana“, ističe advokat sa Univerziteta „Southampton“ u Velikoj Britaniji i stručnjak za međunarodnu arbitražu i pomorske sporove Majkl Risvas.
Kolumbijski pomorski arheolog koji je pomno pratio slučaj San Hose
Huan Đuleremo Martín, takođe smatra da olupina treba da ostane na dnu mora, zajedno s ljudskim ostacima 600 članova posade.
„Blago je deo arheološkog konteksta i kao takvo nema komercijalnu vrednost. Njegova vrednost je isključivo naučna“, zaključio je Martin.
