Prepodobna Sofija Klisurska, koju je carigradski patrijarh proglasio za svetiteljku 2012. u Kastoriji, iza sebe je ostavila zlokobno proročanstvo koje budi jezu.
Svi su čuli za jeziva proročanstva Nostardamusa i Baba Vange prema kojima se čovečenstvu u ovoj deceniji ne piše ništa lepo, ali malo ko zna da je još jedna proročica predvidela jednako crn, ako ne i crnji scenario.
Svetiteljka Sofija Klisurska, koju je, prema verovanju, Bogorodica lično privela u svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, u podvižništvu je provela skoro pola veka, a predvidela je Treći svetski rat i molila sve da se pokaju jer će tri četvrtine čovečanstva nestati sa lica zemlje.
„Bogorodica plače dan i noć i moli svoga sina Božanskog:’Sine moj i bože moj, daj ljudi mudrosti, pomiiluj svet'“, pričala je Sveta Sofija, a preneo je portal religija.rs.
„Pokajte se, jer su se oblaci gneva Božjeg spustili na zemlju. Veliko zlo će doći zbog velikog greha. Meni su bili pokazani demoni i bilo mi je otkriveno da će mnogo mržnje doći na svet. Ljudi su ogrezli u zlu. Doći će vreme kada ce ljudi jesti ljudsko meso. Pokajte se, deco moja. Budite u molitvi noću i danju, gde kod da idete gde god da ste, gde god da stojite, uvek govorite: ‘Gospode Isuse Hriste pomiluj me’, s ljubavlju se obratite Bogu. Molite se“, savetovala je Prepodobna Sofija Klisurska.
„Pribegavajte Bogorodici za pomoć, svi od mladih do starih. Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi Treći svetski rat, 3/4 čovečenstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena. Imajte ljubavi, smirenja i strpljenja u iskušenjima. Gordost je loša stvar, gordi će biti posramljeni i u paklu. Bogorodici su kolena krvava, toliko se moli za nas. Pokajte se, budite ljubazni, postite, svi smo mi samo gosti na ovoj zemlji. Molite se, držite deset zapovesti, volite jedni druge, budite milostivi, prinosite pokajanje“, govorila je Sofija Klisurska i najavila dolazak gneva Božjeg.
„Dolazi gnev Božji. Svi koji žive u besprekornosti i čistoti biće ovenčani vencima i imaće blagoslov Božji. Molim vas, draga deco moja, deco Božja, učinite sve da sačuvate veru, nadu i pokajanje. Ispovedajte se i upražnjavajte vrline. Preklinjem vas, činite dobra dela, da bi blagi duh bio sa vama i dao vam prosvetlenje“.
Ko je bila Prepodobna Sofija Klisurska
Prepodobna Sofija (Hotokuridu) je bila rodom iz Ponta, sela u okrugu Ardasi, u svetoj Trapezundskoj Mitropoliji. Turci su 1914. godine zarobili njenog muža i odveli ga u ropstvo, gde je, najverovatnije, i skončao. Smrt nije poštedela ni njeno dete, nakon čega je, kao mlada udovica otišla u planine, gde je dane provodila u molitvi i strogom postu. Tamo joj se javio sveti Georgije i obavestio je o skorom turskom napadu. Sofija je sve ispričala stanovnicima svoga sela. Narod je uspeo da se sakrije i izbegne opasnost. Jednom prilikom brod sa meštanima, koji su plovili iz Sofije u Grčku, samo što nije nastradao. Na njemu je bila i Sofija je, koja je, nakon što joj se u morskim talasima prikazao lik Bogorodice i anđele, molila majku Božiju da spasi meštane, a da uzme nju. Bogorodica ih je sve spasila. Svedoci tog čuda, među kojima je bio i kapetan su rekli: „Među nama je svetac. Sofija“.
Prema verovanju, Bogorodica je privela svetiteljku u svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, gde je Sofija provela u podvižništvu gotovo pola veka. Ovde je srela blagočestivog jeromonaha Georgija sa Svete Gore, koji ju je pripremio za monaški život. Svetiteljka je i u svetu živela kao monahinja, nosila crninu, mazala lice pepelom da bi sakrila svoju lepotu. Većinu vremena je provodila u osami, samo sa Bogom, iako je manastir ostajao bez monaha. Trpela je ljute zime, išla je bosa. Poklanjali su joj novu odeću, ali ju je ona prosleđivala dalje, onima kojima je bila potrebnija. Spavala je na slami, sa kamenim uzglavljem.
Iako je prema sebi bila stroga, prema drugima je bila neverovatno dobra i blaga. Od novca koji bi dobijala, nije zadržavala ni jednu drahmu za sebe. Sve je delila onima u nuždi. Meštanke, potonje starice manastira u Klisuri, iako su govorile na grčkom i vlaškom jeziku i nisu razumele pontijski jezik, mnogo su volele Sofijino društvo. Sofija je usmeravala neudate, odlutale devojke. Brinula se o tome da se udaju. Davala je novac u miraz, priloge za njih i prizivala Majku Božiju u zaštitu.
„Bogorodica vas neće ostaviti“, govorila je svetiteljka.
Prepodobna Sofija nikada nikog nije ljutila i žalostila. Ako bi osetila da čoveka grize neka muka, prolazila je pored i rekavši nekoliko reči, udaljila bi se. Ljudi su je pratili, iako nisu razumeli ni reči. Svetiteljka ih je tešila, davala savete, jačala Božanstvenom blagodaću. Narod je odlazio preporođen. Svetiteljka je često ponavljala: „Dolaze Bogorodici crni, odlaze beli“. Od jereja, monaha i mirjana čula je za mnoga iskušenja. Nikada nikome nije sudila. Govorila bi: „Praštajte, jer je i Bog vama oprostio“.
Volela je životinje, a volele su i one nju. Mečka iz šume joj je jela iz ruku…
Svetici se javila Bogorodica sa svetiteljima. Jednom se ozbiljno razbolela. Imala je upalu slepog creva ili bruh, od bolova se previjala, ali nije otišla kod lekara već je govorila:
„Doći će Bogorodica i odneti bol“.
Na ranu je previjala fitilj od kandila, a onda se ona zagnojila i prostorijom se širio neprijatan miris. Onda joj se javila Presveta Bogorodica, arhangel Gavrilo i sveti Georgije.
„Sada ćemo te seći“, obratio joj se arhangel.
Sofija je uzvratila: „Grešna sam. Dozvolite prvo da se ispovedim i pričestim, a onda secite“.
„Operisaćemo te“, rekao je arhangel.
Tako se i dogodilo. Sofija je ozdravila i često je podizala bluzu i haljinu da pokaže ožiljak koji je sam od sebe zarastao.
Upokojila se 6.maja 1974. godine, a carigradski patrijarh proglasio ju je svetiteljkom 2012. godine.
