Više od pola veka, slučaj rušenja Jatovog aviona na letu iz Stokholma, preko Kopenhagena za Zagreb i Beograd smatra se jednom od najvećih misterija Jugoslavije.
Jatov avion DC-9 srušio se 26. januara 1972. u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Stradalo je 27 putnika i članova posade. Švedski kanal TV4 u dokumentarnom filmu „Bomba na letu Jat 367“ otkriva identitete osoba – pripadnika hrvatskih ekstremističkih grupa, za koje se sumnja da su izvršile teroristički napad i podmetnule bombu u avion.
O eksploziji Jatovog aviona svet je najčešće čuo preko sudbine stjuardese Vesne Vulović, koja je preživela pad sa 10.000 metara i postala Ginisov rekorder. Njena životna priča zasenila je ono što se zaista desilo.
Jedini trag policiji nakon pada aviona bio je anonimni poziv švedskim dnevnim novinama, u kome odgovornost za napad preuzimaju hrvatski nacionalisti.
Nakon što mu je dugogodišnji poznanik ispričao da je on posle napada pozvao švedske novine, Tonči Percan krenuo je da istražuje slučaj.
„Ljude koje sam ja poznavao, oni su zagovarali mirniji način političke borbe, ali sam shvatio da je to bila samo taktička stvar da bi ih švedska tajna policija ostavila na miru. Ali onda on meni kaže: ‘Pa ja sam taj koji je telefonirao.’ I onda mi je rekao da je imao krpu na ustima da se ne bi mogao prepozati glas. Švedska tajna policija je došla da ga ispituje, ali jednostavno nije mogla sa sigurnošću utvrditi da je to bio on“, navodi Percan.
„Učinili smo to da naštetimo jugoslovenskom turizmu. Ne znam ko je to tačno uradio“, kaže čovek koji tvrdi da je pozvao švedske novine, piše RTS.
Percan saznaje da iza napada stoje pripadnici Hrvatskog narodnog otpora i Hrvatskog revolucionarnog bratstva.
Trojica stradala od ruke jugoslovenskih obaveštajaca
Od sedmorice identifikovanih učinilaca, jedan je umro prirodnom smrću, trojicu je ubila jugoslavenska obaveštajna služba, a Percan je uspeo da pronađe i snimi trojicu preživelih koji i danas žive u Švedskoj.
„Oni nisu hteli pričati o tome, ali jesu o drugim okolnostima. Sasvim je sigurno da je bio sastanak dva meseca pre rušenja aviona između četvoro ljudi. Ja imam potvrdu od dvoje ljudi da se to desilo. Finansijer je odatle otputovao u Australiju da bi sakupio novac za akcije Hrvatskog revolucionarnog bratstva“, kaže autor dokumentarnog filma.
Iako nikad nije zvanično saopšteno ko je odgovoran za obaranje aviona, Udba je identifikovala odgovorne. Dokaze toga Percan je pronašao u dokumentima tajne službe u Zagrebu kojima je imao pristup.
Dva meseca nakon pada aviona, u Nemačkoj je ubijen Josip Senić, vođa Hrvatskog revolucionarnog bratstva i čovek za koga se sumnja da je uneo bombu u avion.
„Ja bih zaključio da je Udba postupala po tim podacima na način da su likvidirali počinioce“, smatra bivši jugoslovenski tužilac Anto Nobilo.
Ko može da pokrene istragu
U filmu se podseća i na druge terorističke napade koje je grupa izvela u Švedskoj.
„Sedamdesetih godina su te aktivnosti bile pojačane pa smo imali ubistvo ambasadora Rolovića, otmicu avionu, pa ubacivanje terorističke grupe u predelu Bugojna na planini Raduša poznata kao ‘Bugojanska grupa’. Njihov cilj je bio jasan – stvaranje nezavisne Hrvatske“, podseća dekan Fakulteta za bezbednost i diplomatiju Radojica Lazić.
Film bi mogao pravno da pokrene slučaj pada aviona sa mrtve tačke.
Percan kaže da u Švedskoj zbog zastarelosti za to više ne postoji mogućnost, ali da bi hrvatsko ili srpsko tužilaštvo moglo da pokrene istragu
Autor radi i na drugom delu filma u kome će biti objavljena svedočenja porodica ljudi koji su stradali u padu aviona.
