Da li je pomeranje sata stvar prošlosti? Stručnjaci upozoravaju da jedna od opcija može negativno uticati na zdravlje, koncentraciju i bezbednost.
Prelazak na zimsko računanje vremena ove godine očekuje nas u noći između 25. i 26. oktobra 2025. U 3:00 sata ujutru, kazaljke se pomeraju unazad na 2:00. U praksi to znači dodatni sat sna.
Ideja pomeranja sata potiče iz vremena kada se verovalo da će se time smanjiti potrošnja energije, jer bi ljudi imali više dnevne svetlosti uveče. Međutim, u 21. veku, kada većinu vremena provodimo uz veštačko osvetljenje i uređaje koji rade 24/7, taj argument sve više gubi smisao. Osim što više ne donosi značajnu energetsku uštedu, brojna istraživanja su pokazala i negativne posledice.
Neki stručnjaci navode da takve promene remete biološki ritam, utiču na koncentraciju i produktivnost.
Ova kontroverzna praksa podrazumeva pomeranje sata unapred u martu, i unazad u oktobru svake godine. Prvobitno je uvedena u prošlom veku kao strategija štednje energije, ali se danas sve više dovodi u pitanje. Evropska unija je još 2018. godine pokušala da ukine ovaj sistem.
Zašto je letnje računanje vremena kontroverzno?
Tokom leta, srednja Evropa prelazi sa srednjoevropskog vremena (CET) na srednjoevropsko letnje vreme (CEST). U Velikoj Britaniji se prelazi sa Griničkog vremena (GMT) na britansko letnje vreme (BST).
Praksa je prvi put uvedena u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, kako bi se dodao jedan sat dnevnog svetla uveče, a zatim se proširila Evropom. Ponovo je primenjena tokom Drugog svetskog rata, a zatim napuštena sve do naftne krize 1970-ih, kada je mera ponovo uvedena u cilju energetske štednje. Od tada, Evropa dva puta godišnje pomera kazaljke na satu.
Ova praksa je uvek izazivala podele – pristalice vole dodatni sat dnevnog svetla uveče, dok se protivnici žale na poremećaje u ritmu spavanja. Istraživanja sugerišu da ova praksa negativno utiče ne samo na zdravlje, već i na ekonomiju.
Godine 2018, EU je sprovela javno savetovanje građana tadašnjih 28 članica (pre izlaska Velike Britanije). Gotovo 4 miliona ljudi podržalo je ukidanje letnjeg računanja vremena, što je podstaklo Evropsku komisiju da predloži reformu, koju je Evropski parlament i usvojio naredne godine. Međutim, pojedine članice EU su se usprotivile tom predlogu, pa je on postepeno pao u zaborav.
Kakva je budućnost letnjeg računanja vremena u Evropi?
Protivnici ukidanja ove višedecenijske prakse smatraju da bi to bila bespotrebna rasprava, imajući u vidu da se EU suočava s ozbiljnijim izazovima – od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, do trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Neke zemlje su već ukinule letnje računanje vremena, uključujući Azerbejdžan, Iran, Rusiju, Siriju, Tursku i Urugvaj, prema podacima Pew Research Centra, koji navodi da samo trećina zemalja u svetu još uvek primenjuje ovu praksu, većinom u Evropi. Egipat je ukinuo pomeranje sata 2014, ali ga je ponovo uveo 2023. radi uštede energije, preneo je DW.
Šta bi se dogodilo ako se ukine letnje računanje vremena?
Ako se ukine praksa pomeranja sata dva puta godišnje, to ne znači da se „vreme gasi“, već da se ostaje stalno na jednom od dva vremena. Postoje dve opcije koje bi svaka država morala da izabere:
Stalno zimsko vreme (standardno, prirodno vreme)
Stalno letnje vreme (veštački produžen dan)
Neki stručnjaci smatraju da je stalno zimsko vreme prirodnije za ljudski bioritam. Na primer, u Srbiji (kao i u Hrvatskoj), zimi bi sunce izlazilo oko 7 sati ujutru, a ne oko 8. Leti bi dan ranije počinjao, ali bi se ranije smrkavalo, recimo oko 20:00 u julu.
S druge strane, stalno letnje vreme donosi više svetla u večernjim satima. Ali zimi bi se razdanjivalo tek oko 9 sati, što bi moglo negativno uticati na zdravlje, koncentraciju i bezbednost. Dakle – „zimsko vreme“ zapravo nije nešto što se ukida, već je to osnovno, prirodno vreme, dok je letnje dodatak koji se uvodi sezonski.
Evropska komisija je čak predložila da svaka zemlja sama odluči na kom vremenu želi da ostane, što je dodatno zakomplikovalo celu stvar.
