Od legendarnog pevača i velikog čoveka opraštaju se širom sveta, od Sarajeva, preko Beograda i Zagreba, do Pariza, Dohe i Melburna.
Više od 15.000 ljudi okupilo se ispred Večne vatre u Sarajevu, gde je danas postavljena bina, kako bi se poslednji put oprostili od voljenog Halida Bešlića.
Među onima koji su se okupljenima obratili već na početku, oko 17 časova, bio je Dragan Stojković Bosanac.
„Ja ne mogu da govorim“, rekao je s knedlom u grlu, a prisutni su srpskog kompozitora ohrabrili aplauzom.
„Postoji ime i prezime i kaže se Halid Bešlić i sve ono što su ovi dobri ljudi rekli i više od toga je Halid Bešlić“, rekao je Bosanac.
Istom numerom, kao i hitom „Romanija“ od Halida su se oprostili Beograđani, koji su oko 17 časova počeli da se okupljaju u Skadarliji.
Publika je zapevala i Bešlićev duet s Dinom Merlinom „Godino vrela“ koji je objavljen ove godine.
Na bini kod Večne vatre, okupljenima se obratio i Dražen Žerić Žera:“Ovo je što je Halid želeo i voleo, da se ljubimo i da se volimo. Bio je naše svetlo. Mlađi treba da nastave našim putem“.
Od legenradnog pevača i divnog čoveka oprašta se „celi svet“, a na listi gradova iz BiH u kojima su organizovana okupljanja su: Banja Luka, Gradačac, Odžak, Orašje, Goražde, Bihać, Tuzla, kao i Livno.
Kad je reč o gradovima regiona i sveta tu su i: Beograd, Novi Sad, Podgorica, Zagreb, Kopar, Ljubljana, Poreč, Osijek, Pariz, Frankfurt, Minhen, Berlin, Toronto, Sidnej, Doha i Melburn.
Kako je podsetio Klix.ba, sve je krenulo nakon poziva glumca Enisa Bešlagića koji je poručio da treba da slavimo sve ono što nam je Halid ostavio u amanet da širimo.
„To je kroz one pesme kojima nas je zadužio, uz koje smo se ženili, udavali, plakali, slavili i uz koje ćemo nastaviti to da radimo. Nedelja u 17 sati. Poziv svim organizacijama da nađu te neke male trgove da, da tamo to obave svoje, da šalju slike, videa, jer to je nekako jedan od načina zahvalnosti da se vidi u svetu, ustvari da se ljudi pitaju: ‘Ljudi moji, ko je to umro?’, da se neko pita ko je otišao s ovog sveta u Americi, da se neko pita u dalekoj Australiji, da se neko pita: ‘Ko je bio taj čovek?’, da se ta priča čuje i dalje jer iznad svega je on bio čovek. Ovo je promocija ljudskosti, ljubavi, onoga za šta se ja zalažem“, rekao je Bešlagić.
