Američka pevačica Sabrina Karpenter našla se na meti kritika zbog teksta pesme sa svog novog albuma u kojem se pominje agorafobija, koju neki tumače kao neosetljivost prema osobama sa mentalnim invaliditetom.
Dvadesetšestogodišnjakinja je nedavno objavila svoj sedmi studijski album, „Man’s Best Friend“, koji se brzo našao na vrhu top-lista zahvaljujući svom prepoznatljivom kantri-pop zvuku i ironičnom tekstu.
Međutim, pesma „Never Getting Laid“ izazvala je pomešane reakcije.
U pesmi o osveti bivšem partneru, Karpenter peva stih: „Nadam se da ćeš jednog dana dobiti agorafobiju“.
Dok su neki fanovi shvatili stih kao duhovitu provokaciju, drugi su se uvredili i zaključili da je prešla granicu dobrog ukusa i pokazala diskriminacijum prema osobama sa invaliditetom ili zdravstvenim problemima.
Agorafobija je anksiozni poremećaj koji karakteriše intenzivan strah ili nelagodnost u situacijama iz kojih bi bekstvo bilo teško ili neprijatno, ili u kojima osoba veruje da ne bi mogla da dobije pomoć ako je potrebna. Najčešće se povezuje sa strahom od otvorenih prostora, gužve, javnog prevoza, tržnih centara ili bilo kog mesta gde se osoba oseća zarobljeno.
Važno je napomenuti da to nije samo strah od otvorenih prostora, već i strah od posledica same anksioznosti – na primer, da će osoba imati napad panike i da neće moći da pobegne ili pronađe pomoć.
Simptomi uključuju:
intenzivan strah ili anksioznost u određenim situacijama,
izbegavanje ovih mesta ili potreba za prisustvom nekoga bliskog,
fizički simptomi poput ubrzanog rada srca, znojenja, vrtoglavice ili osećaja gušenja.
Agorafobija se često razvija nakon ponovljenih napada panike, ali se može javiti i nezavisno od njih.
Leči se kombinacijom psihoterapije (posebno kognitivno-bihejvioralne terapije), lekova (antidepresiva, anksiolitici) i postepenog izlaganja situacijama koje izazivaju strah.
Ovo nije prvi put da se pevačica suočava sa kontroverzama, pa čak nije ni prvi put vezano za novi album (nekima je smetala i obrada albuma). U intervjuu za CBS Mornings, Sabrina je odgovorila na kritike: „Trebalo bi svi da malo više izlazite iz kuće“.
„Nije kul reč za olako korišćenje“.
Među najglasnijim kritičarima ove strofe bila je Lusi Makena, 26-godišnja zagovornica mentalnog zdravlja koja i sama živi sa paničnim poremećajem i agorafobijom. U videu na TikToku, koji je dobio skoro 175.000 pregleda, izrazila je svoju frustraciju zbog onoga što je rekla da je „instrumentalizacija mentalnog zdravstvenog stanja radi osvete bivšem partneru“.
„Agorafobija mi je toliko toga oduzela u životu i nikada ne želim da se iko drugi oseća obezvređenim u svojoj borbi“, rekla je za Newsweek.
Naglasila je da agorafobija „nije fora reč za ubacivanje u stih pesme ili TikTok trend“, već poremećaj koji izoluje ljude od sveta.
Upozorila je da ležerno korišćenje takvih termina može dovesti do širenja dezinformacija i pogrešne dijagnoze.
Međutim, nisu svi delili njenu zabrinutost. Mnogi fanovi su stali u pevačicinu odbranu, tvrdeći da kritičari preteruju.
„Čitava poenta je u tome što se ona nada da će mu život biti uništen? Ne mislim da je to toliko duboko“, komentarisao je jedan korisnik.
Još jedan je dodao: „I ja sam se borio sa agorafobijom, ali po mom mišljenju ovo nije toliko velika stvar. Bilo je najgore, ali mogu da razumem kako bi neko to poželeo nekome.“
Šta kažu psihijatri?
Mark Rouland, izvršni direktor Fondacije za mentalno zdravlje, rekao je da razume da ljudi sa ovim poremećajem mogu smatrati da je stih „neudoban i okrutan“ jer trivijalizuje traumu.
Međutim, dodao je da veću društvenu štetu uzrokuju strukturni problemi poput finansijske nesigurnosti i diskriminacije, a ne pop tekstovi.
Psihoterapeutkinja Elizabet DeVon nazvala je stih ne samo bolnim već i „ubilačkim“ za osobe sa ovim poremećajem.
„Komentari poput ovog, posebno kada se koriste za humor, dodatno umanjuju teške borbe ljudi sa stanjima poput agorafobije“, rekla je.
S druge strane, savetnica za mentalno zdravlje Eliana Bonaguro je primetila da bi kontroverza mogla imati pozitivnu stranu.
Za neke slušaoce, ovo može biti prvi put da čuju termin „agorafobija“, što bi moglo da probudi radoznalost i svest o ovom stanju.
„Podizanjem svesti stvaramo prostor za razumevanje i podršku“, zaključila je.
