Mišel Fajfer se već decenijama smatra ikonom, ali u njenoj karijeri ima uloga koje bi radije izbirsala.
Probijajući se tokom osamdesetih, Mišel Fajfer je glumila u nizu kultnih filmova poput Lice s ožiljkom (Scarface), Veštice iz Istvika i Opasne veze. Do kraja decenije, bila je jedna od najplaćenijih i najtraženijih holivudskih zvezda, a studiji i reditelji su vrlo dobro znali da njeno ime garantuje uspeh filma.
Nije mala stvar postati ime koje zna svako domaćinstvo, a još je teže uspeti ako karijeru započnete u možda jednom od najgorih nastavaka u istoriji.
Fajfer je nadogradila reputaciju koju je stekla tokom osamdesetih nastavivši da niže uspehe i devedesetih. Ta decenija potvrdila je njeno sve veće priznanje, a možda je najbolje oslikava njena upečatljiva uloga u filmu Opasni umovi (Dangerous Minds), koji je i danas cenjen jednako kao i na dan kada je izašao, piše Far Out Magazin.
Njena najpoznatija uloga, međutim, došla je 1992. godine kada je u filmu Tima Bartona Betmen se vraća (Batman Returns) zaigrala ženu-mačku. Fajfer je tom liku dala pečat koji do danas niko nije uspeo da nadmaši. Čak i 30 godina kasnije, njen nastup daleko prevazilazi verzije koje su doneli En Hatavej i Zoi Kravic. Ona je ostala verna materijalu, ali je, kao i u svakoj ulozi, unela ono što je njeno obeležje – hladnu autentičnost koja je istovremeno neodoljiva i opasna.
Iako više nije toliko aktivna kao ranije, njeno ime i dalje izaziva veliko poštovanje, a tokom cele karijere održala je visok kvalitet. Godine 2007. imala je novi uspon pojavivši se kao glavna negativka u mjuziklu Lak za kosu (Hairspray) i u filmskoj adaptaciji romana Nila Gejmena Zvezdana prašina (Stardust), oba filma bila su veliki hitovi na blagajnama.
Kasnije se pojavila i u drugim značajnim ostvarenjima, uključujući film Majka! (Mother!) Darena Aronofskog i Francuski izlaz (French Exit) iz 2020. godine, za koji je bila nominovana za Zlatni globus.
Na prvi pogled, njena karijera deluje gotovo besprekorna. Međutim, da bi stigla do vrha, Fajfer je morala da započne u dolini – a ta dolina bila je verovatno najniža tačka njene karijere.
Uprkos velikom uspehu, Fajfer nikada nije skrivala da žali zbog određenih trenutaka u svojoj karijeri. Kao i kod svakog glumca, bilo je i pogrešnih izbora, a dok bi priznala da su je ti trenuci ojačali, postoji velika verovatnoća da bi najradije želela da jedan film potpuno nestane iz njene filmografije – bez obzira što bi time razočarala hiljade kultnih obožavalaca.
Film za kojim najviše žali jeste Briljantin 2 (Grease 2) iz 1982. godine. Bio je to njen prvi glavni nastup i nastavak legendarnog mjuzikla iz 1978. godine, ali film je doživeo potpuni komercijalni i kritički neuspeh, te se i danas smatra jednim od najgorih nastavaka svih vremena.
Fajfer nije krila svoj prezir prema filmu i u intervjuu za Hollywood.com izjavila je da ga je „mrzela iz dna duše i nije mogla da veruje koliko je loš“. Objasnila je da je ulogu prihvatila iz jednog jedinog razloga – mladalačke naivnosti: „Bila sam mlada i nisam znala bolje.“
Za obožavaoce originalnog filma sa Džon Travoltom i Olivijom Njutn-Džon, nastavak je delovao isuviše udaljen od prvobitnog šarma. Prvi deo bio je sladunjavn, ali nastavak je sve to podigao na potpuno novi, nesnosni nivo, pun neukusa, pa je brzo dočekan na nož od strane kritike i publike.
Međutim, poslednjih godina film je počeo da stiče novu popularnost. Kao kontrast preslatkom originalu, sa elementima autoironije i svesnošću da je „kič mjuzikl“, Grease 2 danas možda ima više fanova nego ikada ranije. Ali to ne znači da se Fajferino mišljenje promenilo – za nju je Grease 2 film koji je najbolje zauvek zaboraviti.
