Brojni stranci su okusili život u Srbiji, i retko ko je ostao ravnodušan na našu gostoljubovost. Ipak, ima i onih koji ne mogu da se ukače sa navikama građana Beograda.
I dok jedni ističu sve prednosti života u našoj zemlji, drugi, poput Amerikanke Angela Bler koja u prestonici živi duže vreme, već razmišlja o preseljenju, i to zbog jednog jedinog razloga.
Bler je nedavno na svom TikTok profilu otkrila razloge zbog kojih razmišlja o preseljenju i drugačijem stilu života. Kako je rekla, nakon svog poslovnog putovanja u Afriku, shvatila je da želi život koji joj Beograd, uprkos svemu što grad nudi, možda ne može pružiti.
Iskustvo u Africi otvorilo joj je oči za život sa više udobnosti, a tu ubraja ubraja privatnog vozača, spremačicu, kuvara i druge oblike podrške. Ovo joj omogućava da se potpuno posveti poslovnim i ličnim ambicijama.
„Volim Beograd, ali stil života koji želim da vodim nisam sigurna da je moguć u Beogradu, bar ne za mene. Želim udoban život bez stresa, i iako u Beogradu postoji imućna klasa i bogataši, mislim da to tamo neću moći da postignem, bar ne sama.
„Imam nekog ko mi pere veš i priprema obroke“
„Otkako sam na ovom poslovnom putu u Sao Tomi i Principeu, iskreno, stil života koji se ovde može voditi, i na afričkom kontinentu generalno, zaista mi privlači pažnju. Imam vozača, imam nekoga ko čisti i pere veš, imam nekoga ko priprema obroke. Srela sam druge porodice i ljude kod kojih je standard da imaju osoblje, jer postoji mnogo, neću reći jeftine radne snage, već ljudi sa veštinama koji mogu da vam pomognu da upravljate svojim domom. Ovo sam već videla kada sam živela u Tajlandu i Singapuru“, rekla je ona.
Kako je dodala, iako zna da i u Evropi ima onih koji žive na „visokoj nozi“, primetila je da za tako nešto treba izdvojiti veliku sumu novca, što nije slučaj sa Afrikom.
„U Beogradu ljudi takođe imaju nekoga da im očisti dom, ali na afričkom kontinentu ovde, možete imati osoblje od pet-šest ljudi: spremačice, kuvarice, vozače, baštovane, obezbeđenje. I ovo je stil života u koji bih zaista želela da se potpuno uklopim“, napisala je ona pa dodala:
„Nisam sigurna da to mogu da ostvarim u Beogradu, iako poznajem ljude koji imaju dadilje koje žive u domu, vozača i spremačicu koja dolazi jednom nedeljno. Ovde, u većini domova, postoji manja soba ili dodatni deo kuće za osoblje koje živi u domu, pa čak i za obezbeđenje“.
Teniski teren na privatnoj parceli?
Iako, navodi, nije sigurna sto posto u odluku, o ovoj opciji razmišlja svakodnevno od kada je u Africi.
„Beograd će zauvek biti u mom srcu, biće moj dom, ali za luksuzniji život možda ću morati da razmišljam o životu u Africi… bar povremeno. Recite mi vaše mišljenje. Srela sam mnoge iz imućne klase, ali još nisam upoznala nikoga ko ima osoblje koje živi u domu ili teniski teren na svojoj parceli“, rekla je ona.
U komentarima, mnogi su joj poručili da nije beba da bi je iko usluživao i da nije strašno živeti kao veliki broj ljudi na planeti Zemlji, ali Bler je ipak otkrila šta ona misli o svemu.
„Za neke ljude u Evropi, ideja da imaju više zaposlenih može zvučati kao luksuz. Ali ovde u Sao Tomeu, kao i u većem delu Afrike i Azije, to je standard. To stvara dostojanstvene poslove, podržava porodice i omogućava profesionalcima da se fokusiraju na svoj posao. Nije stvar hijerarhije – već drugačijeg balansa između života i rada. Od žena se ovde ne očekuje da potpuno same upravljaju domaćinstvom, pored posla. Ljudi ovde imaju pomoć, bilo povremeno, stalno, ili zajednički, jer je ovo kolektivno društvo. Plus, ovo su dostojanstveni poslovi, za koje ljude rade“, poručila je ona na kraju.
