Jedna od najstarijih i najvećih srpskih svetinja ušuškala se u kanjonu reke Mileševke i duhovni je svetionik prijepoljskog kraja već vekovima.
U ovoj velikoj svetinji nalazi se i jedna od najlepših i najpoznatijih fresaka na svetu sa likom Belog anđela.
„Beli Anđeo je freska koja je naslikana negde između 1222. i 1235. godine. Ono što je bitno jeste da je to 13. vek. U jednom periodu bila je prekrivena slojem iz 16. veka, i upravo taj sloj ju je sačuvao sve do 1863. godine, kada je freska otkrivena prilikom obnove Mileševe. Freska prikazuje arhangela Gavrila kako sedi na velikom kamenu odvaljenom od groba i ženama mironosnicama pokazuje da je grob prazan, da je Gospod vaskrsao, pobedio smrt i darovao nam život. Dao nam je priliku, ako mi to želimo da je iskoristimo za svoje spasenje. Ispod njegovih nogu prikazani su vojnici. Oni su bili zaduženi da čuvaju grob, ali nisu bili dostojni da vide Vaskrsenje“, kazala je za RINU mati Paraskeva.
Freska je kao umetničko delo, 1959. godine, prvi put prešla Atlantski okean i to u okviru prvog televizijskog satelitskog prenosa između Evrope i Amerike. Evropa nije izabrala nijednog poznatog slikara, ni Mikelanđela, ni El Greka, ni Da Vinčija već nepoznatog freskopisca koji je naslikao Belog Anđela. Naša sagovornica daje svim vernicima savet kako da se mole kada su pred ovom freskom.
„Sveti vladika Nikolaj je rekao: „Dovoljno je da se gleda u Belog Anđela i da je već i to samo gledanje vid molitve. Znači, freska kao freska nije samo umetnička slika, već ona nosi poruku. Kada gledate u lik svetitelja dobijete želju da sa njim razgovarate. Tako i sa Belim Anđelom.. možete mu se izjadati, zamoliti ga za nešto. Bilo je slučajeva da su se ovde prolile velike suze – i zahvalnosti, i nade, i zbog svega onoga što je neko izmolio. Kako se ko moli to je lično. Neko ima prirodni talenat, neko se muči, ali na kraju Gospod otvara molitvu“, dodaje mati Paraskeva.
„On je, sa razlogom, sve ovde postavio tako kako jeste – i zato, gledajući u svetitelje, u Belog Anđela, Presvetu Bogorodicu, u Gospoda.. mi s njima treba da razgovaramo. A kroz taj razgovor mi u stvari stvaramo molitvu“, poručuje mati Paraskeva.
Manastir Mileševa zadužbina je kralja Vladislava Nemanjića, a ova božija kuća građena u 13. veku nicala je pod budnim okom Svetog Save, koji je mladom kralju Vladislavu bio desna ruka. I upravo u ovom manastiru svetiteljeve mošti nalazile su se punih 360 godina. Sve do trenutka kada ih Turci odnose i spaljuju na Vračaru. Ali jedan deo svetiteljevih moštiju ipak je sačuvan i nakon premeštanja iz manastira u manastir, šaka Svetog Save ponovo se nalazi u Mileševi.
