Edit Lehner već šest godina vodi verovatno najpoznatiju planinsku kolibu na svetu, koja se nalazi u Švajcarskoj, a sada je otkrila kakve gadosti rade pojedini gosti
Lehnerova (58) radi zajedno sa svojim mužem Martinom i timom od 14 ljudi i donedavno je ovaj posao smatrala ostvarenjem sna, ali sada je baš razočarana.
„Nepoštovanje je, ponekad, neverovatno“, rekla je Lehnerova za Blick, pa istakla:
„Volimo naše goste i činimo sve što je u našoj moći da se osećaju što prijatnije, i, ako je moguće, da dostignu vrh Materhorna“.
„Veoma se ponosim našom ponudom i uslugom u kolibi „Hörnlihütte“. To uključuje i prilagođavanje ishrane željama gostiju, bilo da je u pitanju veganska, bezglutenska, bez laktoze ili bez svinjetine. Zapošljavamo obučene kuvare, kako bi sve što se tiče ishrane bilo savršeno“, navela je Lehnerova.
Inače, u kolibi se dnevno priprema oko 400 obroka dnevno, a to, kako je istakla, zahteva planiranje, motivisane ljude i puno fleksibilnosti. Ipak, prema njenim rečima, ima i onih koji ne cene ogroman trud zaposlenih.
„Naravno, sa većinom je lako raditi, ali ima i onih koji ne znaju da cene ono što mi ovde gore radimo. Svakog dana imamo goste koji odu, a da ne plate. To se, uglavnom, odnosi na one koji dolaze na ručak. Međutim, ni u samoj kolibi situacija nije mnogo bolja. U toaletima je ponekad užasan nered, bilo da je reč o izmetu pored toaleta ili korišćenim ženskim ulošcima, koji su zalepljeni na zid“, precizirala je Lehnerova.
Dodala je i da neki gosti pokazuju nedostatak kućnog vaspitanja, čak i u sobama. Smeće se ne baca u kante, iako je to obavezno, a neki gosti ne koriste vreću za spavanje.
„Lažu nas u lice kada ih pitamo. Vreća za spavanje ima dobre razloge: s jedne strane je za higijenu, a s druge strane za zaštitu posteljine, jer u kolibama ne postoji mogućnost pranja veša“, rekla je Lehnerova.
Problemi se javljaju i nakon obroka.
„Gosti bi zapravo trebalo sami da sklone posuđe jer je u švajcarskim kolibama to normalno. Međutim, vrlo često posuđe jednostavno ostave na stolu. To veoma otežava posao osoblju. Mi smo planinska koliba, a ne hotel“, navela je ona i istakla da je posao dovoljno izazovan i bez nepoštovanja od strane gostiju.
„To je predivan posao, ali zahteva veliku dozu idealizma. Porodica je daleko, a u dolini bi se moglo zaraditi znatno više. Pored toga, naš tim se često suočava sa smrću. Materhorn često odnosi ljudske živote. Rođaci tada dolaze u kolibu da tuguju. Ponekad članovi tima i lično poznaju žrtve, na primer ako je stradao vodič. I mi moramo to da procesuiramo, ali istovremeno obavljamo svoj posao. Nema potrebe za dodatnim problemima s gostima. Takve stvari iscrpljuju“ istakla je Lehnerova, pa zaključila:
„Kada doživiš previše negativnih iskustava, jednostavno izgubiš želju za poslom. Još će mnogi da odustanu ili neće moći da se nađu naslednici. To znači da nepoštovanje od strane gostiju direktno ugrožava tradiciju švajcarskih planinskih koliba.“
