Podno srednjovekovnog Magliča, zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa, nikao je pravi svet u malom. Društvena organizacija i svojevrsni kamp Magličgrad okupio je volontere iz svih delova sveta. Jedna od njih je i Nina Chandra (36) iz Brazila.
Nekada uspešna grafička dizajnerka i komunikacijski stručnjak, odlučila je da svoj život potpuno promeni, dala je otkaz i krenula na putovanja širom sveta.
„U Srbiju sam stigla preko volonterske platforme, a privukla me je ideja da boravim u prirodi i učestvujem u projektu oživljavanja starog zamka. Volim da budem na različitim mestima. Ovde pomažem u kafani, u kuhinji i oko svega što je potrebno“, kaže za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINa hrabra Nina.
U našoj zemlji je desetak dana, a planira da ostane još dve do tri nedelje. Posebno je, kaže, oduševljena domaćom kuhinjom, ali i mentalitetom ljudi.
„Naučila sam da pravim lepinje, pastu i salatu. Nisam mnogo kuvala, više sam pomagala, ali najviše mi se sviđaju domaći sir i ćevapi“, dodaje uz osmeh.
„Želela sam da putujem, da upoznajem nove ljude i kulture, i zbog toga sam dala otkaz. To je bio moj način da započnem novo poglavlje“, kaže ona.
Do sada su podno Magliča boravili Danci, Nemci, Švajcarci, Rusi, Kolumbijci, pa čak i Indijci. Imaju obezbeđenu hranu, smešta, ali i edukaciju. Nezaboravno druženje i realizacija finalne, neobične ideje njihovi su ciljevi. U izgradnji kampa ništa se ne kupuje, koristi se samo ono što ima u prirodi i na terenu.
Za sve posetioce obezbeđeni su osnovni uslovi, poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju, kao što su vrganji, lisičarke, koprive i poneka pastrmka.
„Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo i naravno prihvatamo volontere iz čitavog sveta koji su spremni da učestvuju u jednom ovakvom projektu. Želimo da stvorimo nešto posebno što bi bilo pozicionirano na turističku mapu Kraljeva a i čitave Srbije kako stranci ne bi obišli samo velike gradove i nastavili dalje, već da se zadrže što duže i vide ovakve projekte“, rekao je idejni tvorac Magličgrada Miloš Sretenović.
