Dok sam bila u bolnici u Italiji čekajući transplantaciju jetre, u jednom momentu prilikom nekih komplikacija, zapala sam u komu. Ono što sve zanima je šta sam sanjala i da li se nečega sećam? Ljudi traže simboliku neku, ali ja sam zaista imala jedan zanimljiv san koji je bio tako stvaran, a osećaj je bio neverovatan. Ipak, podsvest je radila punom parom, počinje priču za Telegraf.rs Lidija Stojanović iz Beograda, devojka koja je pobedila sve prepreke koje je imala boreći sa svojim zdravstvenim problemom.
Koma je oblik poremećaja svesti, kada pacijent nije u stanju da izvršava naloge, govori ili otvara oči u odgovoru na spoljne draži. Stručnjaci objašnjavaju da postoje različite vrste koma, te da u zavisnosti od uzroka možemo odrediti i stepen težine ovog stanja. Ipak, kada se neko nađe u ovakvom stanju, mnogi se pitaju da li pacijent nešto sanja, da li nas čuje i ono najvažnije da li se i u kojim slučajevima može probuditi? Odgovor koji smo dobili od stručnjaka je da u svim stanjima u kojima nije došlo do trajnog oštećenja mozga, velika je verovatnoća da će se pacijent probuditi
Lidija je, srećom, bila u komi koja je nije životno ugrozila, te se ona brzo probudila, ali je i zapamtila svoj san koji je pun simbolike.
– Sanjala sam da trčim po nekoj poljani i da je oko mene drveće limunova. Osećaj je bio divan. Ipak sam u jednom trenutku stala i rekla sebi „pa ne mogu da trčim jer sam tek operisana“. Tada sam imala operaciju u Italiji, jer sam prvo tamo čekala transplantaciju jetre, to se nije završilo kako je planirano, nego sam kasnije u Srbiji uspešno obavila trasnplantaciju. Ali, tokom mog boravka u Italiji imala sam nekih komplikacija i bila sam jako loše, pa se sećam da sam pre jedne operacije zvala tatu i sestru da dođu u Italiju, da ih vidim jer sam zaista bila toliko loše. Iskreno, nisam verovala da ću se izvući. I dok sam u tom snu trčala po poljani, gde je sve bilo lepo i mirno, negde u podsvesti setila sam se njih i pomislila da se još nismo pozdravili, te da se moram vratiti nazad jer dolaze kod mene. Videla sam kako se na toj poljani nalaze vrata koja su vodila pravo u moju bolničku sobu. Otvorila sam vrata, vratila se u krevet da ih sačekam. Kasnije sam se probudula, ispričala je Lidija Stojanović, u emisiji Zdravo sa Ivanom, koja se emituje na kanalima portala Telegraf.rs.
Mladen Todić, kome je pre nekoliko godina transplantirana jetra, ispričao nam je svoj doživljaj koji je imao dok je neko kratko vreme bio u veštačkoj komi.
– Sećam se da sam sanjao kako sa supugom odlazim do kioska ispred Kliničkog centra i jedem picu. Ljubitelj sam pice, a dok sam čekao transplantaciju, dosta toga mi je bilo ograničeno, pa možda ima veze s tim. Sanjao sam još jedan san, a tu je sa mnom opet bila supruga. Šetali smo prelepom poljanom, toliko je bila lepa, boje su bile neverovatne. Preplavio me je neki osećaj sreće, nije bilo pomisli o bolesti, zaista je sve tako bilo stvarano, priča Mladen za Telegraf.rs.
Koma, zvuk, vrste, nadražaj
Prof.dr Lukas Rasulić, neurohirurg UKCS i predsednik Udruženja neurohirurga Srbije u razgovoru za Telegraf.rs pojašnjava, da iako osoba nije svesna, njen slušni aparat i dalje funkcioniše, te se tako zvuk obrađuje, prenosi i dešifruje na podsvesnom nivou.
– Prema jednoj studiji, i do 20 odsto ljudi u komi pokazuje određeni nivo svesnosti i reaguje na zvučne signale, što se može zabeležiti najsavremenijim metodama funkcionalne vizuelizacije, objašnjava profesor.
Kako dodaje, posebna iskustva imaju ljudi koji su doživeli kliničku smrt, uspeli da prežive i kod kojih je došlo do ponovne potpune integracije svesti, te su ta iskustva predmet dodatnih ispitivanja i proučavanja, kako bi se i naučno verifikovala.
Za procenu ozbiljnosti, internacionalno je prihvaćena Glazgovska skala kome, prema kojoj stanje svesti može biti ocenjeno u rasponu od 3 do 15, na osnovu motornog odgovora, otvaranja očiju i verbalnog odgovora.
– Ocena 15 predstavlja stanje bez poremećaja svesti, a vrednosti jednake 8 ili manje se smatraju komom. Prema tome, kome različitog stepena ozbiljnosti vrednovane su brojevima od 3 do 8 – pojašnjava profesor Rasulić.
Ipak, sve interesuje šta se dešava sa mozgom dok je u komi, i kako reaguje na spoljašnje nadražaje. Ono kako bismo je najbliže opisali, odnosi se na to da je ona najsličnija spavanju. Ipak, razlika je u tome što se osoba koja je u komi ne može probuditi na spoljašnju draž, kako bi nas inače tokom spavanja probudio, recimo, zvuk alarma.
Kao i za vreme spavanja moguće je da osoba sanja, a ali i ne mora. Da li je vrsta sna posledica onoga što za to vreme osoba podsvesno doživljava, ne možemo sa sigurnošću naučno potvrditi. Pronađena je povezanost kvaliteta sna sa zonama mozga koje su oštećene, pa tako, recimo, ukoliko postoji oštećenje vidnog korteksa, manja je verovatnoća da će osoba imati doživljaj slika u snovima. S druge strane, kada je oštećena slušna zona, manja je verovatnoća da će osoba imati zvučne senzacije u snovima – pojašnjava naš sagovornik.
Svakako, postoje situacije u kojima se pacijenti probude, iako imaju ozbiljno oštećenje, ali u tom slučaju ostanu teško onesposobljeni, pa čak i u vegetativnom stanju. Stepen oštećenja mozga može se proceniti neurološkim pregledom ili nekom od neurofizioloških i neuroradioloških metoda.
