Poslednjih godina astronomi su uočili da mlazovi čestica plazme ispaljenih iz supermasivnih crnih rupa mogu da promene pravac tokom vremena, a novo istraživanje sada pokazuje da taj fenomen može da se desi u šokantno kratkom vremenskom periodu.
Ovi mlazevi nastaju kada se zagrejani materijal koji pada ka crnoj rupi kanališe moćnim magnetnim poljima ka njenim polovima i struji nazad u kosmos.
Smatra se da ovi snopovi energije igraju važnu ulogu u formiranju zvezda, tako da moramo da znamo kako oni funkcionišu.
Međunarodni tim istraživača je pogledao 16 galaksija sa crnim rupama u centru, radeći sa podacima dobijenim iz NASA-ine rendgenskog opservatorijuma Chandra i mreže Veri Long Baseline Arrai (VLBA) koju vodi Nacionalni radioastronomski opservatorijum.
Nova saznanja
Istraživači su bili u mogućnosti da uporede podatke o radio talasima (koji pokazuju gde su mlazovi trenutno usmereni) sa šupljinama u vrelom gasu oko crnih rupa (pokazujući gde su bili usmereni u prošlosti).
„Otkrili smo da je oko trećina zraka sada usmerena u potpuno drugačijim pravcima nego ranije“, kaže astrofizičar Frančesko Ubertozi sa Univerziteta u Bolonji u Italiji.
„Ove crne rupe poput „zvezde smrti“ se okreću okolo i upućuju na nove mete, poput izmišljene svemirske stanice u Ratovima zvezda. Čini se da je oko trećine proučavanih mlaznjaka (30-38 procenata) značajno promenilo kurs (za 45 stepeni ili više) tokom perioda od 10 miliona godina ili manje. To sugeriše da je ovo relativno česta pojava sa supermasivnim crnim rupama.
U nekim slučajevima primećene su promene smera od skoro 90 stepeni, dok su najkraći vremenski periodi za promene bili samo milion godina.
Uzeto na kosmičkoj skali, to je zapravo prilično brzo prestrojavanje.
„S obzirom da su ove crne rupe verovatno stare više od 10 milijardi godina, smatramo da je velika promena smera tokom nekoliko miliona godina brza“, kaže astrofizičar Gerit Šelenberger iz Centra za astrofiziku, Harvard & Smithsonian (CfA) u SAD.
„Promena pravca snopa džinovske crne rupe za oko milion godina je analogna promeni smera novog bojnog broda za nekoliko minuta“, navodi.
Potrebno je još istraživanja
Pošto ovi mlazevi otežavaju spajanje gasa i formiranje zvezda, svaka promena u njihovoj orijentaciji ima važne implikacije na sastav galaksija koje ih okružuju. Iako to više nego verovatno znači da se generiše manje zvezda, nema dovoljno podataka da bi se utvrdilo da li bi postojeće zvezde i planete mogle biti pogođene zamahom zraka crne rupe.
Ono što još nije jasno je šta uzrokuje ovo okretanje poput „zvezde smrti“, iako istraživači imaju neke ideje, a mnogi različiti faktori bi mogli da vuku mlaznice u različitim pravcima. Dalja istraživanja bi trebalo da pomognu da se utvrdi šta se dešava.
„Moguće je da bi materijal koji brzo pada prema crnim rupama pod različitim uglom dovoljno dugo povukao njihove ose rotacije u drugom pravcu, uzrokujući da snopovi budu usmereni u drugom pravcu“, kaže Jan Vrtilek iz CfA, piše ScienceAlert.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Astrophysical Journal.
