Mraz je prvi put primećen na ekvatoru Marsa, a ovo novo otkriće je iznenadilo naučnike.
Vodeni mraz su videle dve letelice Evropske svemirske agencije (ESA), prvo EkoMars Trace Gas Orbiter (TGO), koji je stigao na Mars 2016. godine, a zatim i misija Mars Ekpress, koja istražuje Crvenu planetu iz orbite od 2003. godine.
Mraz se nalazi u oblasti Tarsis, najveće vulkanske regije na Marsu, na kojoj se nalazi 12 velikih vulkana. Ovo uključuje Olimp Mons, koji nije samo najviši vulkan na Marsu, već je i najviši vrh Sunčevog sistema na visini od 29,9 kilometara, što ga čini oko 2,5 puta višim od Mont Everesta, najviše planine na Zemlja.
„Njegovo postojanje ovde je uzbudljivo“
Adomas Valantinas, doktorant na Univerzitetu u Bernu je otkrio „zabranjeni mraz“ na Marsu.
„Mislili smo da je nemoguće da se mraz formira oko Marsovog ekvatora, jer mešavina sunca i tanke atmosfere održava temperature relativno visoke i na površini i na vrhu planine, za razliku od onoga što vidimo na Zemlji, gde možete očekivati da vidite ledene vrhove“, otkriva on.
Valantinas, sada istraživač na Univerzitetu Braun, rekao je u saopštenju: „Njegovo postojanje ovde je uzbudljivo i nagoveštava da postoje izuzetni procesi koji dozvoljavaju stvaranje mraza.“
Mrazovi se pojavljuju samo nekoliko sati oko izlaska sunca, a zatim ispare dok sunčeva svetlost obasjava ekvator Crvene planete.
Mraz je takođe neverovatno tanak, sa debljinom koja je jednaka debljini ljudske kose (oko stoti deo milimetra). Uprkos tome, mraz pokriva ogromnu površinu svakog od vulkana, a njegov sadržaj vode mogao bi da ispuni otprilike 60 olimpijskih bazena, veličine blizu 111 miliona litara vode.
Ova voda se stalno menja između površine i atmosfere Marsa tokom svakog dana, koji traje oko 24 i po sata tokom hladnih sezona Crvene planete.
Kako nastaje mraz
Mraz je primećen na vulkanima Olimp, Arsia Ascraeus Mons i Ceraunius Tholus. Svaki od ovih vulkana sadrži duboka udubljenja na svojim vrhovima zvana „kaldere“ koje se stvaraju kao magma komore tokom erupcija.
Tim smatra da čudan način na koji vazduh cirkuliše iznad regiona Tarsis stvara mikroklimu sa kalderama koje su jedinstvene u odnosu na širu klimu u kojoj se nalaze vulkani.
Upravo ove mikroklime omogućavaju stvaranje mraza.
„Vetrovi putuju uz obronke planina, donoseći relativno vlažan vazduh blizu površine na veće nadmorske visine, gde se kondenzuje i taloži kao mraz, rekao je Nikolas Tomas, glavni istraživač TGO-ovog sistema za snimanje u boji i stereo površine (CaSSIS).
Tomas je dodao da se čini da se mraz koji je tim video na vrhu vulkana Marsa taložio u zasenčenim područjima kaldera, posebno u regionima sa nižim temperaturama.
„Pronalaženje vode na površini Marsa je uvek uzbudljivo, kako za naučni interes, tako i za njegove implikacije na istraživanje ljudi i robota“, rekao je Kolin Vilson, naučnik ESA projekta za EkoMars TGO i Mars Ekpress.
„Ipak, ovo otkriće je posebno fascinantno“, istakao je.
Vilson je dodao da nizak atmosferski pritisak Marsa stvara nepoznatu situaciju na Crvenoj planeti, što znači da planinski vrhovi planete obično nisu hladniji od ravnica.
Uprkos tome, ovo istraživanje otkriva da vlažan vazduh koji duva planinske padine još uvek može da se kondenzuje u mraz, nešto što je Tomas nazvao „odlučno nalik Zemljinom fenomenu“, piše space.com.
