„Moramo da napravimo bazu podataka za znakove života kako bismo bili sigurni da naši teleskopi ne propuste znakove života ako se desi da on ne izgleda baš kao ono sa čime se svakodnevno susrećemo“, rekla je dr Kalteneger.
Istraživači su katalogizirali boje i hemijske potpise iz raznovrsnog spektra organizama i minerala.
Njihova analiza je otkrila da ljubičaste bakterije mogu koristiti nevidljivo infracrveno zračenje za pokretanje fotosinteze.
Iz tog razloga, ljubičaste bakterije su verovatno bile rasprostranjene na Zemlji pre pojave fotosinteze biljnog tipa, rekli su istraživači, prenosi Dejli mejl.
„Oni već napreduju ovde u određenim nišama“, rekla je Ligija Fonseka Koeljo, prva autorka studije.
Izvan Zemlje, ljubičaste bakterije bi mogle biti posebno pogodne za planete koje kruže oko hladnijih crvenih patuljaka.
„Zamislite samo da se ne takmiče sa zelenim biljkama, algama i bakterijama“, dodala je dr Koeljo,
„Crveno sunce bi moglo da im pruži najpovoljnije uslove za fotosintezu.“
Štaviše, istraživači kažu da bi ovi svetovi proizveli prepoznatljiv „laki otisak prsta“ koji bismo mogli da otkrijemo koristeći i zemaljske i svemirske teleskope.
Nova studija dolazi ubrzo nakon što su naučnici sugerisali da bi vanzemaljski život mogao da bude mnogo bliže nama nego što mislimo.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu tvrde da bi NASA mogla da potvrdi vanzemaljski život 2030. godine kada lansira svoju letelicu vrednu 178 miliona dolara na Jupiterov mesec, a čije je lansiranje planirano za oktobar. Planirano je da letelica provede četiri godine istražujući ledeni mesec.
U nedavnoj studiji, istraživači su analizirali instrumente na letelici, otkrivši da su sposobni da pokupe jednu živu ćeliju u malom zrnu leda izbačenom iz mesečevog okeana, navodi Dejli mejl.
