Artur Menš, čovek za koga verovatno mnogi nisu ni čuli, stigao je prošlog meseca u prostrani tehnološki centar u Parizu u farmerkama i sa biciklističkom kacigom. Upravo je on osoba na koju evropski zvaničnici računaju da će pomoći Starom kontinentu u borbi visokih uloga sa Sjedinjenim Državama i Kinom oko veštačke inteligencije.
Menš (31) je izvršni direktor i osnivač „Mistrala“, kog mnogi smatraju jednim od najperspektivnijih izazivača OpenAI i Gugla.
Njegova kompanija je dospela u centar svetske pažnje samo godinu dana nakon što ju je osnovao u Parizu sa dva prijatelja sa fakulteta. Dok se Evropa bori da učvrsti svoju poziciju u revoluciji veštačke inteligencije, francuske vlasti su izdvojile „Mistral“ kao najbolju nadu.
Veštačka inteligencija će se ugraditi u globalnu ekonomiju u narednoj deceniji, a kreatori politike i poslovni lideri u Evropi strahuju da će rast i konkurentnost patiti ako region ne bude u toku. Iza njihovih briga stoji uverenje da veštačkom inteligencijom ne bi trebalo da dominiraju tehnološki giganti, kao što su Microsoft i Gugl, koji bi mogli da formiraju globalne standarde u suprotnosti sa kulturom i politikom drugih zemalja. U pitanju je veće razmatranje koji će modeli veštačke inteligencije uticati na svet i kako ih treba regulisati.
„Problem sa nepostojanjem evropskog takmaca je taj što mapu puta postavljaju Sjedinjene Države“, rekao je Menš, koji je pre samo 18 meseci radio kao inženjer u Guglovoj laboratoriji u Parizu.
Menš je rekao da „nije bilo bezbedno verovati“ američkim tehnološkim gigantima da postavljaju osnovna pravila za moćnu novu tehnologiju koja će uticati na milione života.
„Ne možemo imati stratešku zavisnost. Zato želimo da budemo evropski šampioni“, rekao je on.
Evropa se borila da proizvede značajne tehnološke kompanije poslednjih decenija. Kako su Sjedinjene Države donele Gugl, Metu i Amazon, a Kina proizvela Alibabu, Huavej i BiteDance, koji je vlasnik TikToka, evropska digitalna ekonomija nije uspela da im parira, prema izveštaju francuske Komisije za veštačku inteligenciju.
Mistralova generativna AI tehnologija omogućava preduzećima da pokrenu čet botove, funkcije pretraživanja i druge proizvode vođene veštačkom inteligencijom. Ova kompanija je iznenadila mnoge izgradnjom modela koji se takmiči sa tehnologijom razvijenom u OpenAI-u.
Francuska daje punu podršku „Mistralu“. Predsednik Emanuel Makron nazvao je kompaniju primerom „francuskog genija“ i ugostio je Menša na večeri u Jelisejskoj palati.
Podrška francuskih vlasti znak je sve veće važnosti veštačke inteligencije. Sjedinjene Države, Francuska, Britanija, Kina, Saudijska Arabija i mnoge druge zemlje pokušavaju da ojačaju svoje domaće kapacitete zbog tehnološke trke koja utiče na trgovinu i spoljnu politiku, kao i na globalne lance snabdevanja.
„Mistral“ se pojavio kao najjači evropski konkurent u globalnoj trci. Ipak, mnogi se pitaju da li kompanija može da održi korak sa velikim američkim i kineskim konkurentima i razvije održivi poslovni model.
OpenAI je prikupio 13 milijardi dolara, a „Mistral“ je do sada prikupio otprilike 500 miliona evra, ili 540 miliona dolara, i zarađuje „nekoliko miliona“ od stalnih prihoda, rekao je Menš.
„Mistral“ se slaže sa stavom da softver za veštačku inteligenciju treba da bude otvorenog koda, što znači da programski kodovi treba da budu dostupni svima za kopiranje, podešavanje ili prenamenu. Pristalice kažu da će omogućavanje drugim istraživačima da vide kod učiniti sisteme bezbednijim i podstaći ekonomski rast.
OpenAI i Anthropic, nasuprot tome, drže svoje platforme zatvorenim. Otvoreni izvor je opasan, tvrde oni, jer ima potencijal da ga kooptira u loše svrhe, kao što je širenje dezinformacija – ili čak stvaranje destruktivnog oružja koje pokreće veštačka inteligencija.
Sa druge strane, Menš kaže da je najveći rizik veštačke inteligencije da će ona podstaći revoluciju na radnom mestu, eliminišući neke poslove, dok stvara nove koji će zahtevati prekvalifikaciju.
„Dolazi brže nego u prethodnim revolucijama. Ne za 10 godina, nego za recimo, dve“, ističe Menš.
Menš, koji je odrastao u porodici naučnika, rekao je da je bio fasciniran kompjuterima od malih nogu, naučio je da programira kada je imao 11 godina. Igrao je video igrice entuzijastično do 15. godine, kada je odlučio da može „da radi bolje stvari sa vremenom“. Nakon što je diplomirao na dva elitna francuska univerziteta postao je akademski istraživač 2020. godine u prestižnom francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja. Ali ubrzo se okrenuo DeepMind-u, laboratoriji za veštačku inteligenciju koju je kupio Gugl, da bi naučio o industriji i postao preduzetnik
