Nad beogradskom scenom letos je zasijao jedan beli anđeo, a zvuk otvaranja šampanjca označio je početak života predstave o – umiranju.
Predstave koja ne govori glasno – ali odjekuje dugo, negde između ovog i onog sveta. To nije samo priča o bolesti univerzitetskog profesora sociologije i vlasniku pečenjare iz Borče – već o lečenju njihovih duša.
Medicinska sestra Anđela pretvara bol u lepotu, a tišinu u smisao, a maestralni Mima Karadžić, Goran Šušljik i Staša Nikolić pretvorili su scenu Fondacije Mozzart u crnohumornu ispovedaonicu.
„Svi bismo voleli da jednog dana dođe neka Anđela i da nas sprovede sa ovog broda na onaj brod“, poručio je Mima Karadžić.
Posle niza izvođenja u Beogradskom dramskom pozorištu, predstava „Anđela“ raširila je krila i u dorćolskom teatru humanosti, a ulaznica je ponovo bila poruka za lečenje Mile Gajić (1851 na 3030). Jedan SMS, jedan osmeh, jedan korak bliže ka ozdravljenju.
„U junu i septembru smo odigrali 36 predstava, bilo je oko 3.800 gledalaca na letnjoj pozornici. Sada smo nastupili na jednoj manjoj sceni, ali to je ono što daje čar ovom prostoru. Publika je bila fenomenalna, ovo je jedna potpuna drugačija priča. Prelepo je što je Fondacija Mozzart to napravila, pogotovo zbog humanitarnog karaktera. Ko god se dosetio, uradio je sjajan posao, ovde se dešava jedna sjajna priča“, naglasio je Karadžić.
U svetu u kome se juri glavom bez obzira, predstava „Anđela“, po tekstu Stevana Koprivice i u režiji Milana Karadžića, uči nas da zastanemo. Da pogledamo u nevidljivo, da pronađemo snagu u krhkosti i – počnemo ljubav ispočetka.
„Po reakcijama publike, doneli smo smeh, ali i jednu iskrenu emociju, toplu. Običnu ljudsku priču o ljudima koji se sticajem okolnosti nalaze u istom prostoru. I pored svih prepreka i razlika, oni pronalaze nešto zajedničko i to u trenucima kad im je najteže. Tako da je Fondacija Mozzart sjajno mesto da odigramo ovu predstavu, jer postoji i neki još viši, humanitarni razlog. S obzirom na veliko interesovanje, reakciju publike, sigurno se vidimo ponovo“, naglasio je Goran Šušljik.
Smeh i emocije su ono što dovodi ljude u pozorište, a sjajan glumački trio je jednu crnohumornu molitvu pretvorio u pravu umetnost.
„Čekaju nas gostovanja u Londonu, pa u Rijeci, na raznim mestima, a vratićemo se i u Beogradsko dramsko. Predviđam intenzivan život predstave ‘Anđela’. Hvala kolegama i svima koji su učestvovali u građenju ove predstave, Fondaciji Mozzart koja nam je pomogla i našem matičnom Beogradskom dramskom pozorištu“, istakao je Šušljik.
Svaka replika u „Anđeli“ nosi dah nade, a svaka pauza odjek vere da u najmračnijem trenutku postoji svetlost. Da je ona bela i ima krila.
„Dok smo čitali tekst, nismo prepoznavali toliko duhovitih mesta. Crni humor je meni nekad više žalostan nego smešan, ali kad se izgovori na sceni, publika vrišti od smeha. Mi smo neko podneblje koje voli taj crni humor, ironiju i igru sa životom i smrti, ali kad pogledamo, uvek je bolje posmatrati stvari sa određenom dozom humora, to je uvek lekovito“, poručila je Staša Nikolić, koja je sjajno iznela stereotip medicinske sestre, dugonoge, dugog jezika, kratkog fitilja, ali i velikog srca.
Na sceni Fondacije Mozzart, umetnost se pretvara u čin dobrote, a „Anđela“ nas podseća da pozorište i dalje ima moć da leči dušu, kao i svet oko nas.
Zajedno za Kostino lečenje
Novembarski repertoar u Fondaciji Mozzart otvorila je monodrama Raleta Milenkovića „Naši dani“, a u četvrtak od 20 časova u teatru humanosti u Dušanovoj 35, na programu je predstava „Zajedno“.
Branislav Jerković, Jugoslav Krajnov, Gordana Đurđević Dimić, Jasmina Večanski, Nenad Pećinar i Bojana Ordinačev vas pozivaju da pogledate sjajan komad o porodičnim odnosima, kao i da pošaljete poruku 1138 na 3030 za lečenje Koste Čulića, uz prijavu za ulaznice preko LINKA.
