Kventin Tarantino jedan je od najuticajnijih reditelja moderne kinematografije, poznat po kombinaciji dinamične naracije, likova i dijaloga, koji su postali zaštitni znak njegovog stila.
Od ranih 1990-ih svojim radom je redefinisao žanrovski film, crpeći inspiraciju iz raznih izvora, od samurajskih filmova i hongkonških kriminalističkih priča do italijanskih špageti-vestern klasika.
Prema njegovim rečima, „samo su retki reditelji uspeli da uzmu stari žanr i stvore iz njega potpuno novi svet“, piše Far Out Magazine.
Tarantino vidi film kao živi organizam – nešto što mora neprestano da se obnavlja kako bi opstalo.
Njegovo rano filmsko obrazovanje nije se odvijalo u akademskim krugovima, već u bioskopima i video klubovima, gde je radio kao tinejdžer.
Tamo je stekao svoje legendarno enciklopedijsko znanje o filmu i razvio senzibilitet koji će ga kasnije učiniti jednim od najuticajnijih reditelja svog vremena. Njegova fascinacija evropskim vesternima posebno se ističe u delima italijanskih reditelja poput Serđija Korbućija, Ducija Tesarija i Franka Giraldija, ali jedan film imao je presudan uticaj na njegovu odluku da postane reditelj.
„Film koji me natjerao da razmislim o režiji, koji mi je pokazao kako reditelj radi ono što radi, kako može da kontrolišae film kroz kameru, bio je Bilo jednom na Divljem zapadu (Once Upon a Time in the West)“, otkrio je Tarantino.
Ova vestern epopeja Serđija Leonea postala je za njega nešto poput filmske škole – delo koje je u njemu probudilo svest o autorskom potpisu i načinu na koji reditelj može da ostavi svoj pečat na filmu.
„Bio sam apsolutno fasciniran i razmišljao: ‘Tako se to radi'“, podelio je.
Taj je film, prema njegovim rečima, oblikovao njegov vizuelni stil i način razmišljanja o filmu.
