Na popularnoj stranici „Gromade filmske“ nedavno je podeljen insert iz filma „Four Friends“ („Četiri prijatelja“, 1981), koji je izazvao veliko interesovanje domaće publike.
Razlog? U jednoj od scena čuje se naša čuvena pesma „Tamo daleko“, što je za mnoge bilo iznenađenje – s obzirom da se radi o američkoj produkciji.
Srpski trag u Holivudu: Stiv Tešić i njegov Danilo Prozor
Ipak, oni koji znaju ko stoji iza scenarija filma nisu se previše iznenadili. Autor priče je Stojan Stiv Tešić, rođeni Užičanin, jedini Srbin koji je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario („Breaking Away“https://www.b92.net/“Četiri mangupa“, 1979). Tešić je kao dečak sa porodicom emigrirao u Sjedinjene Američke Države 1957. godine, a njegov život poslužio je kao inspiracija za lik glavnog junaka – Danila Prozora.
Danilo je sin jugoslovenskog emigranta, koji je u Ameriku stigao odmah nakon Drugog svetskog rata. Kroz njegovu priču pratimo tranziciju od mladalačkih snova do gorke realnosti američkog društva šezdesetih i sedamdesetih godina.
„Tamo daleko“ – muzički most ka zavičaju
Pesma „Tamo daleko“ nije prisutna samo u jednoj sceni – ona se čuje i na kraju filma, u trenutku kada Danilov otac odlučuje da se, uprkos godinama, vrati u svoju domovinu brodom. Iako se u dijalogu koristi izraz Jugosloven, a ne Srbin, jasno je da se kroz lik oca i muzičku podlogu oslikava Tešićeva lična priča, nostalgija i duboka veza sa korenima.
Stiv Tešić (1942–1996) školovao se i izgradio karijeru u SAD-u, gde je postao cenjen pisac, dramaturg i scenarista. Iako je ostvario veliki uspeh u Holivudu, naročito nakon Oskara, u kasnijim radovima sve češće je ispoljavao kritički pogled na američko društvo i razbijao iluzije o „američkom snu“.
Film „Four Friends“ je upravo jedno od tih dela – kombinacija lične drame, društvene kritike i tuge za zavičajem, koju dodatno pojačava zvuk srpske pesme iz Prvog svetskog rata.
Pesma sa istorijom: Simbol bola i nade
Pesma „Tamo daleko“ nastala je 1916. godine na grčkom ostrvu Krf, kao sećanje na povlačenje srpske vojske kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata. Ubrzo je postala simbol stradanja, tuge, ali i vere u povratak, te su je širom sveta rado pevali srpski iseljenici.
Posebno emotivan trenutak zabeležen je 1943. godine, kada je pesma svirana na sahrani Nikole Tesle u Njujorku. Iako je autorstvo dugo bilo tema sporova, danas se najčešće pripisuje Đorđu Marinkoviću iz sela Korbovo, koji je autorska prava registrovao u Parizu 1922. godine. Pesma postoji u više verzija, ali sve završavaju rečima: „Živela Srbija!“
Zavičaj u tuđini – film koji ostavlja trag
Film „Četiri prijatelja“ ostaje jedno od retkih ostvarenja američke kinematografije u kojem se, makar ne direktno, čuje i oseća duh srpskog naroda. Kroz sudbinu Danila Prozora, Tešić je svetu ispričao sopstvenu priču – o dečaku iz Užica koji je stigao u Ameriku, ali svoje korene nikada nije zaboravio.
