Dok se mnogi pripremaju da gledaju subotnje finale, mnogi obožavatelji Evrovizije su ipak podeljeni.
Takođe, neki neće gledati uopšte, a razlog je učešće Izraela. Zar nije Evrovizija zamišljena kao takmičenje o „ljubavi, ljubavi, miru, miru“ (kako su to nezaboravno prikazali švedski voditelji na takmičenju 2016. godine)? Ako je tako, mogli bismo se zapitati šta tamo radi Izrael, napadač na Gazu?
Neki ljudi tvrde da su oni koji vode Evroviziju, članovi Evropske radiodifuzijske unije (EBU), jednostavno beskičmenjaci. Drugi ukazuju na Moroccanoil sponzorstvo događaja koji je, uprkos svom imenu, zapravo izraelska firma. Međutim, velika međunarodna organizacija teško da zavisi od kompanije za kozmetičke proizvode, piše Kris Vest za The Guardian.
Evrovizijski vlogger Mejtu Vrater izneo je suptilniji argument: reč je o temeljnoj svrsi EBU-a. Unija je osnovana 1950. godine i imala je i tehnički i, kako bismo danas rekli, politički mandat. Tehnički projekat bio je usmeren na razmenu ideja i omogućavanje međunarodnih prenosa (takmičenje za pesmu bilo je samo jedan od tih projekata: prvi je bio festival dodele nagrada u Montreu).
Desnica sve češće optužuje javne emitere da su liberalni megafoni
Politički je EBU podržavao javne radiotelevizijske servise s temeljno kritičkim, liberalnim naglaskom: emiteri koji su bili samo megafoni svojih vlada bili su isključivani. Nakon što su se borili protiv nacizma i potom živeli u senci sovjetske Rusije, zapadni Evropljani smatrali su da je otvorena rasprava srž ozbiljnog emitovanja.
Od tada je, međutim, taj model pod sve većim kritikama. U većini evropskih zemalja desnica optužuje javne emitere da su liberalni megafoni. Mnogi na levoj strani ih pak vide kao bastione konzervativnih vrednosti koji u najboljem slučaju brane status kvo, a u najgorem služe kao državna propaganda.
S obzirom na ovo osporavanje njegove misije, EBU se nalazi u situaciji koja nije postojala 1950. godine. Nigde se to ne vidi bolje nego u Izraelu. Premijer Bendžamin Netanjahu ukinuo je 2017. godine staru Izraelsku radiodifuzijsku upravu (IBA), a Evrovizija te godine bila je njeno poslednje emitovanje. Kao razlog se navodio finansijski aspekt, ali komentatori tvrde da je to bio politički potez: IBA se smatrala previše levičarskom.
Zamenjena je Kanom, sadašnjim emiterom. Kan je poslušniji od IBA-e, ali još uvek nedovoljno poslušan za vladu koja želi da pređe u privatni sektor. Ministar komunikacija Shlomo Karhi izneo je 2023. godine predlog u tom smeru, optužujući mrežu za pristrasno izveštavanje i tvrdeći da se izražavala na „sramotan način“ prema članovima vlade. Takvo bi telo kršilo pravila EBU-a i ne bi smelo učestvovati na Evroviziji.
EBU se oseća obveznim da štiti Kan, čak i ako to znači rizikovanje ugleda brenda Evrovizije. Zato je i osnovan: da zagovara „slobodno i nezavisno“ javno radiodifuzijsko emitovanje. Organizacija takmičenja za pesmu Evrovizije samo je sporedni zadatak u toj misiji.
Nakon Putinove invazije na Ukrajinu, EBU je bio pasivan
Ne postoji jednostavan izlaz. Nakon invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, EBU nije preduzeo nikakve korake da isključi Rusiju s Evrovizije sve dok zemlje učesnice nisu prestale predlagati dijalog te počele govoriti da će se povući – u tom trenutku usledila je brza reakcija. Ali to se nije dogodilo u vezi s izraelskim učešćem u takmičenju.
EBU je na neki način žrtva svog uspeha u vođenju Evrovizije. Takmičenje je izraslo iz svojih originalnih, u osnovi opuštenih početaka u nešto što šalje snažne političke poruke širom sveta. Njegovi čelnici su dugo imali lak posao jer su te poruke bile nekontroverzne u liberalnim krugovima.
Kada je transrodna izraelska pevačica Dana International pobedila 1998. godine, EBU se s pravom mogao pohvaliti da je na čelu društvenih promena. Isto važi i za veličanstvenu pobedu Končite Vurst 2014. godine. Evrovizija je tada bila sinonim za dobre i divne stvari. „Ljubav, ljubav, mir, mir.“ Sada se organizacija suočava s dilemama. Trenutna izraelska vlada nije promoter mira, a njeno učešće u takmičenju neki koriste kako bi pokazali podršku toj državi. Dugoročno gledano, EBU mora ili da se odrekne kontrole nad takmičenjem za pesmu Evrovizije ili da menja svoju misiju tako da zaštita (i razvoj) brenda Evrovizije postane njegova nedvosmislena centralna zadatka.
Takmičenje mora postaviti jasnija pravila o uslovima učešća kako bi takmičenje zaista bilo o „ljubavi, ljubavi, miru, miru“. Ipak, ove godine obožavaocima neće biti lako da gledaju Evroviziju, bar onima koji dublje razmišljaju.
