U američke bioskope je 18. jula 2008. godine stigao „Mračni vitez“ (The Dark Knight“), drugi deo trilogije o Betmenu u režiji Kristofera Nolana i film koji je u potpunosti pormenio način na koji svet gleda superherojske priče.
Ono što je moglo da bude samo još jedno poglavlje o Betmenu pretvorilo se u duboku, mračnu i stilizovanu kriminalističku dramu s izvrsnom glumačkom ekipom i nezaboravnom izvedbom Hita Ledžera kao Džokera.
Bio je to film koji je premašio okvire žanra, zaradio milijardu dolara u bioskopima i postao prvi superherojski film u istoriji koji je bio ozbiljan kandidat za prestižne nagrade.
Mračniji, kompleksniji i realističniji Betmen
Radnja filma odvija se nedugo nakon događaja iz Betmana: Početka. Brus Vejn (Kristijan Bejl) nastavlja svoju borbu protiv kriminala u Gotamu u nadi da će uz pomoć poštenog tužitelja Harvija Denta (Aron Ekhart) i poručnika Džima Gordona (Gari Oldman) jednom zauvek očistiti grad od korupcije i haosa.
Međutim, tada se pojavljuje Džoker, anarhistički, nasilan i nepredvidiv zločinac koji ne traži novac ni moć, već potpuni haos. Njegov cilj nije da pobedi Betmena, već da ga slomiti psihički, natera ga da preispita granice svoje etike i dokaže da čak i najbolje osobe samo jedan loš dan deli od ludila.
Ledžer je ozbiljno pristupio ulozi: nedeljama se pripremao u izolaciji, proučavanjem manijakalnog ponašanja i vođenjem sopstvenog dnevnika dok je bio u liku Džokera. Njegova izvedba mu je posthumno donela Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu te podstakla rasprave o mentalnom zdravlju i predanosti glumaca.
Film o haosu, moralu i ceni heroizma
Nolanov „Mračni vitez“ nije samo priča o borbi dobra i zla, već duboka studija o naravi društva, o krhkosti morala pod pritiskom i o tome gde završavaju heroji, a počinju negativci. Film ne nudi lake odgovore, već postavlja neugodna pitanja: Može li neko da ostane moralan u nemoralnom svetu? Je li Batman zaista heroj ili tek čovek s maskom koji nasiljem nastoji da postigne mir?
Harvi Dent, čovek koji na početku priče simbolizuje nadu, pretvara se u tragičnog Two-Facea, potvrđujući jednu od glavnih poruka filma: Ili umreš kao heroj, ili živiš dovoljno dugo da postaneš zlikovac.
Vizualni stil i tehnička izvrsnost
Nolan je koristio IMAX kamere za najvažnije akcione sekvence, što je tada bila prekretnica. Akcija u filmu ostavlja utisak brutalnosti, realnosti i napetosti, posebno sekvence poput pljačke banke na početku ili potere kroz gradske ulice u kojoj se prevrće kamion.
Muzika Hansa Zimera i Džejmsa Njutona Hovarda dodatno pojačava osećaj neizvesnosti i tenzije. Kombinacija dubokih, ritmičkih tonova i gudača stvara osećaj neprekidne opasnosti, kao da se ceo svet ruši dok gledamo.
Kritike, Oskari i trajno nasleđe
Film je postao ogroman uspeh kod kritike i publike s više od milijardu dolara zarade širom sveta. Dobio je osam nominacija za Oskara, a osim nagrade za Ledžera, osvojio je i Oskara za obradu zvuka.
Nedostatak nominacije za najbolji film te godine izazvao je toliko kritika da je Akademija sledeće godine proširila broj nominiraovanih filmova s 5 na 10, upravo kako bi omogućila da filmovi poput „Mračnog viteza“ budu priznati ne samo kao zabava, već i kao umetnost.
„Mračni vitez“ se danas smatra ne samo najboljim filmom o Betmenu već i jednim od najboljih filmova 21. veka. Njegov uticaj vidljiv je u brojnim drugim naslovima koji su pokušali da postignu isti nivo ozbiljnosti, realnosti i moralne kompleksnosti.
Međutim, malo je onih koji su uspeli da dostignu taj nivo.
