Filmove KventinaTarantina nemoguće je pomešati sa bilo čijim drugim. Njegov prepoznatljiv stil obeležen je oštrim dijalozima, referencama na pop kulturu, eksplicitnim nasiljem i drugim karakteristikama.
Osim toga, Tarantino snima po sopstvenim pravilima, što mu je donelo i vojsku obožavalaca i kritičara. Pored svojih ostvarenja, poznat je i po otvorenim komentarima o filmskoj industriji, kao i po listama omiljenih i najgorih filmova koje uvek izazivaju rasprave.
Jedan od reditelja sa kojim Tarantino ima neobičan odnos jeste Kristofer Nolan. On je, dok je još radio kao čitač scenarija, imao priliku da vidi radnu verziju „Petparačkih priča“, nakon čega je izjavio da mu je to „uništilo je*eni film“.
Tarantino, pak, otvoreno izražava divljenje prema Nolanovom radu, a posebno je pohvalio njegov ratni spektakl „Dunkirk“ iz 2017. godine.
Ipak, priznao je da mu je bilo potrebno više vremena da film prihvati i potpuno razume.
Objasnio je da u početku nije osećao emocionalnu povezanost.
„Bio sam zadivljen filmom. Ali nisam znao čime sam zadivljen… Tek sam treći put mogao da vidim iza spektakla i usmerim se na ljude o kojima priča govori. Konačno sam mogao malo da vidim kroz drveće“, podelio je. Tek nakon nekoliko gledanja, kako kaže, mogao je da prepozna pravu snagu filma.
„Dunkirk“ prati tri odvojene priče – vojnike na plaži, civile na moru i pilote u vazduhu – koje se u epskom finalu spajaju u celinu. Napetost pojačava muzika Hansa Zimera, a nelinearna struktura nekim se gledaocima činila previše zahtevnom.
Ipak, ako je i Tarantinu trebalo nekoliko puta da ga u potpunosti shvati, možda i ostatak publike treba filmu da pruži još jednu šansu.
