Dugo očekivani horor film Čovek vuk, rimejk istoimenog klasika o vukodlaku iz 1941. godine, može se videti u domaćim i brojnim bioskopima širom sveta.
Film je režirao i napisao Leigh Vhannell za Universal Pictures, a glavne uloge tumače Kristofer Abot, Džulija Garner i Matilda Firt.
U Čoveku vuku, Abot igra porodičnog čoveka Blejka, koji živi u San Francisku sa suprugom Šarlot (Garner) i ćerkom Ginger (Firt). Nakon što njegov otac iznenada nestane, a Blejk nasledi njegovu kolibu koja se nalazi u šumi Oregona, cela porodica odlazi na putovanje da pobegne od gradske vreve. Ali u Oregonu susreću se licem u lice sa neobičnim stvorenjem koje je povredilo Blejka.
Dok su zabarikadirani u osamljenoj kući, Blejk prolazi kroz zastrašujuću transformaciju, a Šarlot mora da odluči da li je bezbednije da ostane sa njim ili da pobegne sa ćerkom u šumu, gde vreba nepoznata opasnost.
Prvi komentari kritičara na rimejk poznatog horora
Neki kritičari su već imali priliku da gledaju Vukodlaka i podelili svoje recenzije o filmu.
Taj broj je podložan promenama sa novim recenzijama, a recenzije gledalaca trenutno nisu dostupne s obzirom da se film neće otvoriti u mnogim bioskopima do danas.
„To je zastrašujući i intrigantan film o vukodlacima, usredsređen na Abotov impresivan nastup. On je dobro dobio posao i daje sve od sebe, čak i više nego što se očekivalo“, napisao je kritičar TheVrap-a Vilijam Bibijani.
Peter Debruge iz Varieti je u svojoj recenziji ukazao na jedan nedostatak filma.
„Bez obzira na njegove prednosti ili slabosti, svaki film o vukodlaku se na kraju ocenjuje na osnovu toga koliko dobro prikazuje transformaciju i efekte stvorenja. U tom pogledu, Vukodlak je nažalost podbacio.“
Kritičar Piter Bredšo iz Gardijana je napisao: „Film počinje odličnom uvodnom sekvencom i završava se veoma promišljenim završnim kadrom, ali sve između je neozbiljno, loše procenjeno i dosadno, sa skiciranom pričom, osrednjim protetskim efektima i preteranim… vrhunska gluma uplašenih izraza lica.“
Dejvid Runi iz The Hollivood Reporter-a napisao je u svojoj recenziji: „Ovo nije reinterpretacija na nivou prethodnog ulaska Leigh Vhannell-a u svet klasičnog horora, Nevidljivi čovek. Ali svakako ne nedostaje intenzitet i krv, a pritom se ističe i dinamičan učinak.“
