U svetu filma, samo se nekoliko imena savremenog doba može s pravom smatrati uglednim rediteljim. Među njima su Kventin Tarantino, Kristofer Nolan i, naravno, Spajk Li.
Ipak, čak ni oni nisu u potpunosti dostigli status ikone.
Zna se da imate posla s istinskom filmskom ikonom onda kada mora da se skuje novi pridev samo da bi se opisao njen stil. Pojam „felinijevski“ (Fellinesque) dovoljan je dokaz epohalnog talenta Federika Felinija.
Sa svojom mešavinom zemaljskog i božanskog, baroknog i brutalnog, ovaj reditelj neorealizma pomogao je da se oblikuje zlatno doba italijanske kinematografije — postavio je primer bez kojeg bi pejzaž svetskog filma izgledao sasvim drugačije.
Može da se tvrdi da bez Felinija ne bi bilo francuskog novog talasa, poljske filmske škole, pa ni Martina Skorsezea, koji je Felinijevu filmografiju smatrao samim vrhom filmskog stvaralaštva.
Iako je svoj besmrtni debi She’s Gotta Have It objavio još 1986. godine, Spajk Li je svoj prvi Oskar dobio tek 2015. — počasnu nagradu Američke akademije za doprinos filmskoj umetnosti. Četiri godine kasnije, 2019, njegov film BlacKkKlansman osvojio je čak šest Oskara.
Uz reputaciju takvog kalibra, ne čudi što je Li predavao na nekim od najprestižnijih filmskih škola u SAD-u. Umesto da svoje studente opterećuje gomilom literature, njegova nastavna metoda stavlja akcenat na razvoj kritičkog pogleda na film.
Upravo ta ideja ga je navela da studentima pruži sveobuhvatnu listu od 95 filmova koje svaki budući reditelj mora da pogleda.
Na toj listi, pored filmova Ingmara Bergmana, Frica Langa, Alfreda Hičkoka, Džima Džarmuša, Fransoe Trifoa i Romana Polanskog, nalaze se i tri najvažnija Felinijeva dela:
Sladak život se često naziva remek-delom, smatra se filmom koji je doneo prekretnicu u razvoju italijanske kinematografije. U centru radnje je unutrašnja borba glavnog junaka između karijere novinara koji prati razuzdani život aristokratske elite i želje da piše umetničku prozu. Ovaj film se danas rutinski navodi kao jedan od najboljih u istoriji.
Ipak, iako je Sladak život Felinijev najpoznatiji film, upravo je Ulica taj koji ga je lansirao u svetsku filmsku orbitu. To je bio prvi film koji je osvojio Oskara za najbolji strani film, a istovremeno je proslavio i Felinijevu suprugu Đulijetu Masinu, koja igra Đelzominu, naivnu devojku koju od majke kupuje snažni i surovi Zampano i vodi je na putujuće nastupe širom Italije.
Nasuprot tome, Osam i po se bavi znatno introspektivnijom tematikom. U glavnoj ulozi je Felinijev čest saradnik Marčelo Mastrojani, a film prati reditelja koji pokušava da se izbori sa kreativnom blokadom dok pokušava da realizuje novi film. Kako tone dublje u sopstvene misli, granica između fantazije i stvarnosti postaje sve nejasnija.
Upravo ta neodvojivost sna i realnog karakteriše i Sladak život, i uopšte čini osnovu onoga što danas nazivamo „felinijevskim“. Uvlačeći gledaoce u svet u kome i najobičnije radnje imaju simboličku težinu, Felini nas poziva da sagledamo sopstveni svet u svoj njegovoj složenosti
