Martin Skorseze, reditelj koji je trajno obeležio istoriju filma svojim beskompromisno iskrenim i vizuelno snažnim pričama o zločinu i ljudskoj prirodi, često ističe da su gangsterski filmovi srž njegovog stvaralaštva.
Iako ga većina pamti po remek-delima poput „Ulice zla“, „Dobri momci“ i „Kazino“, Skorsezeovo interesovanje za gangsterski žanr seže daleko izvan američkih okvira.
U razgovoru s Edgarom Rajtom za Britanski filmski institut (BFI), Skorseze je otkrio svoju ljubav prema britanskim kriminalističkim filmovima, navodeći dva naslova koja svima preporučuje: „Dugi petak“ (The Long Good Friday) i „Don Teras“ (Down Terrace).
Dugi petak – Londonsko podzemlje na ivici raspada
Objavljen 1980. godine, „Dugi petak“ u režiji Džona Mekenzija danas se smatra jednim od najvažnijih britanskih gangsterskih filmova. U središtu priče je Harold Šend, kog tumači legendarni Bob Hoskins.
Harold je londonski gangster koji sanja da svoj kriminalni imperij pretvori u legalno poslovno carstvo, oslanjajući se na dolazeće američke investicije. Međutim, tokom uskršnjeg vikenda njegov svet počinje da se urušava – atentati, izdaje i sabotaže dolaze niotkuda, a Harold mora otkriti ko stoji iza pretnji koje ugrožavaju njegovu moć.
Helen Miren, koja igra njegovu partnerku Viktoriju, ostavlja snažan utisak kao žena koja je jednako pametna i opasna kao i muškarci koji je okružuju. Bez ovog filma teško bi bilo zamisliti kasnije uspehe Gaja Ričija, poput „Dvostruke igre“ (Lock, Stock and Two Smoking Barrels) ili „Sneča“ (Snatch).
Don Teras – Porodične izdaje u britanskom predgrađu
Drugi film koji Skorseze preporučuje je „Don Teras“ iz 2009. godine, rediteljski debi Bena Vitlija. Za razliku od grandioznih i nasilnih gangsterskih saga, „Don Teras“ nudi intimniji, gotovo pozorišni prikaz kriminala.
Radnja prati porodicu koja vodi malu kriminalnu organizaciju iz svoje kuće u Brajtonu. Nakon što se otac Bil (Robert Hil) i sin Karl (Robin Hil) vrate iz zatvora, porodica postaje paranoična, uverena da neko od njih sarađuje s policijom.
Film spaja crni humor i tragediju, stvarajući atmosferu klaustrofobije i stalne sumnje. Vitli koristi minimalistički pristup – većina radnje odvija se u zatvorenom prostoru, s fokusom na dijaloge i napete odnose među članovima porodice. Iako je ostao u senci poznatijih britanskih kriminalističkih ostvarenja, Skorseze ga smatra ključnim filmom koji svaki ljubitelj žanra mora da pogleda.
Zašto Skorseze voli britanske gangsterske filmove?
U razgovoru s Rajtom, Skorseze je objasnio da ga posebno privlači sirovost britanskog pristupa, koji ne ostavlja prostor za uljepšavanje. „Izgleda mi da je sve u ponašanju likova. Mislim da to ima mnogo veze sa korenima kriminala u Engleskoj, koji sežu do vremena kad su cela sela bila uključena u razbojništvo, kao u romanu ‘Gostionica Jamajka’ (Jamaica Inn)“, rekao je Skorseze.
Dodao je i da britanske kriminalističke priče imaju snažan, gotovo surov ton, oblikovan vekovima preživljavanja i očvrslog mentaliteta. Ovo nisu romantični mafijaši sa kodeksom časti, već ljudi spremni na sve da bi opstali u surovom svetu.
