Paralele koje Silvester Stalone deli sa svojim generacijskim likom, Rokijem Balboim, teško je zanemariti.
Obojica su pronašla unutrašnju snagu i odlučnost da ne padnu već u prvoj rundi, već da se izbore za vrh i pobedu – na ovaj ili onaj način. Dok se Balboa borio za pobedu u ringu, Staloneov lični uspeh bio je upravo Roki, kao i holivudski život koji mu je ta uloga donela.
Međutim, iako su Rokyi, Rambo, Krid i još poneki film među njegovim najboljim ostvarenjima, baš kao i njegov slavni lik, Stalone je kroz karijeru pretrpeo mnoge udarce – pojavivši se i u nekim zaista lošim filmovima.
Stalone je osvojio neverovatnih 12 Zlatnih malina, čime je postao najnagrađivaniji glumac u istoriji ovog antiprestižnog priznanja, koje se dodeljuje najgorim filmskim ostvarenjima i ulogama svake godine, piše Far Out Magazine.
„Snimao sam zaista užasne filmove“, priznao je Stalone.
Nastavio je u istom tonu: „Možda jedan od najgorih filmova u celom Sunčevom sistemu, uključujući i vanzemaljske produkcije koje nikad nismo videli… Čak bi i ravni crv mogao da napiše bolji scenario od Stop! Or My Mom Will Shoot. U nekim zemljama, mislim da je Kina među njima, puštanje tog filma jednom nedeljno na državnoj televiziji smanjilo je natalitet na nulu.“
I dok se očekuje da ovaj film bude pri samom dnu njegove karijere, postoji još jedno ostvarenje koje bi moglo da ga prestigne – Escape Plan 2: Hades. Reč je o drugom delu trilogije koju gotovo niko nije želeo da gleda.
Kao čovek koji zna da rastegne priču na više nastavaka što je dokazao sa Creedom, Rokijem, Rambom i Plaćenicima, Stalone je prilikom promocije trećeg dela serijala Escape Plan odmah istakao drugi deo kao možda najgori film u kojem je ikada igrao.
„Escape Plan 2 je ubedljivo najgore produciran film u kojem sam ikada imao nesreću da učestvujem“, rekao je glumac – a to je rečenica koja ima veliku težinu, s obzirom na sve loše filmove u kojima je bio. Iako bi ovaj film mnogima jednostavno prošao ispod radara kao još jedan akcioni obračun sa pištoljima, za Stalonea je on bio dno, naročito u poređenju s trećim delom trilogije, na koji je, kako kaže, bio veoma ponosan.
Ova priča samo pokazuje da, iako možda ne možemo svi da budemo najbolji u nekom polju, kao i Stalone, uvek treba da težimo najboljoj verziji sebe. Kao što je neko jednom rekao: „Nije stvar u tome koliko dobar film možeš da napraviš, već koliko loš film možeš da napraviš — i da ipak nastaviš da snimaš dalje.“
