Američki glumac Robert Redford priznao je da je nosio dva para uskih gaća tokom snimanja scene seksa s Barbrom Strajsend u filmu „The Way We Were“ kako bi se „zaštitio“ od glumice koja je „bila zaluđena njime“, navodi Robert Hofler u knjizi.
Holivudska legenda Redford, koji je preminuo danas u 90. godini, u jednoj knjizi je priznao da je oklevao hoće li pristati na saradnju s Barbrom Strajsend, te da se dodatno zaštitio pre nego što je prvi put legao u krevet s koleginicom za potrebe filma.
U knjizi se otkrivaju detalji iz pretprodukcije, sa snimanja i postprodukcije romantičnog filma iz 1973, koji je Barbri Strajsend doneo nominaciju za Oskara u kategoriji najbolje glumice.
No, prema navodima autora, Redford u početku nije želeo da sarađuje na filmu sa „ženom koju nije smatrao ozbiljnom glumicom“ te je „želeo da se zaštiti od nje“ s obzirom na to da je bio srećno oženjen i imao četvoro dece.
Strajsendova je, s druge strane, bila opčinjena Redfordovom fizičkom lepotom i očajnički želela da bude s njim. Čak je obukla bikini za snimanje njihove scene seksa, no Redford je bio spreman – obukao je dvoje gaća te se pobrinuo da scenu snime tako da je smeju gledati čak i deca, navodi autor knjige. Film je snimljen između avgusta i septembra 1972, kada je njemu bilo 36, a glumici 30 godina.
„Redford nikada nije bio loš u krevetu, pa ni njegov lik nije mogao biti“, smatra pozorišni kritičar Hofler.
Redford u početku nije bio zainteresovan za scenario te je reditelju Sidniju Polaku rekao da je njegov lik Habel poput „lutke Kena“. Polak nije želeo tako lako da odustane pa je osam meseci neprekidno nagovarao Redforda da pristane na ulogu. I dalje je jedna od glavnih prepreka bila Redfordova netrpeljivost prema radu sa Barbrom Strajsend.
„Prati je reputacija osobe koja jako voli da kontroliše stvari. Ona će hteti sama da režira film. To nikada neće upaliti“, govorio je tada glumac, koji je čak prigovarao i zbog njenog pevanja. „Neće valjda ona pevati? Ne želim da počne da peva usred filma“, govorio je.
Takođe je bilo „zle krvi“ između producenta Reja Starka i Redforda, a glumac je rekao da mu se film činio kao „još jedan Starkov ego-trip, koji ne želi ni da čita“. Stark mu nije ostao dužan. Nazvao ga je „nezahvalnim laktarošem“, ali Polak se borio da glumca zadrži u filmu. Vrhunac napetih odnosa bio je trenutak kada je Stark postavio Polaku ultimatum – ili dovedi Redforda ili će ulogu dati nekome drugome. A ime koje se tada razmatralo bilo je Rajan O’Nil.
Tek nakon tog ultimatuma Redford je pristao da glumi u filmu, a za to mu je ponuđeno 1,2 miliona dolara. Kako bi umirili njegov ego, ponuđen mu je honorar koji je bio dvesta hiljada dolara veći od onog za Barbru Strajsend. No, ni tu drami nije bio kraj. On se tada odbio sastati s njom, navodno zato što je vrlo snažno verovao u to da, ako se kolege ne poznaju, to će doprineti njihovoj hemiji u filmu, navedeno je u knjizi.
Kad su se konačno našli na večeri, Barbara Strajsend se odmah zaljubila u svog kolegu i, prema Polakovim rečima: „Bila je zaljubljena u njega i pre nego što su počeli da snimaju“. Redford je pak pokušao da postavi stroge granice pa joj je rekao: „Ako želimo da radimo zajedno, moraš da imaš na umu da će sve što ti kažem o sebi biti moja dobra volja, jer želim da to znaš. Neću ti govoriti te stvari zato što ti misliš da imaš pravo da znaš.“
U knjizi se navodi i da je Strajsendova volela snažne muškarce, a njegove reči samo su je još više privukle. Kada su konačno seli i odradili prvo čitanje scenarija, bilo je kao da je prostorijom sevnula munja. Hemija je bila prisutna, a reditelj je zadovoljno trljao ruke.
Problemi su se ipak i dalje nizali. Redforda je prvo napao šišmiš na njegovom ranču pa je morao da primi injekcije protiv besnila, tako da se snimanje moralo odložiti. Započelo je u septembru 1972. u kampusu u Njujorku, a grad nije bio spreman za zvezde s A-liste. Redford se skrivao u Holidej Inu dok je Strajsendova unajmila viktorijansku vilu za sebe i svog petogodišnjeg sina. Ekipa koja je morala da brine o njenoj šminki i frizuri čupala je kosu od muke jer je bila prisiljena ići autobusom iz Los Anđelesa, ali na kraju su joj osigurali let avionom kada su producentima pripretili da će u protivnom otići.
Strajsendova je Polaku i Redfordu neprestano postavljala mnogobrojna pitanja, a to je išlo toliko daleko da joj je reditelj u jednom trenutku rekao: „Hoćeš li se samo opustiti?“ Redford je rekao da ih je ona udavila svojom pričom, a on je postao poznat na setu po svojoj „ekstremnoj nonšalantnosti“, dok je ona s druge strane pokazivala „hroničnu anksioznost“.
„Strajsend je teška za saradnju. Često zna samo nestati i onda je moramo čekati. Nikada se nije družila s nama i uvek bi otišla u vreme ručka. Redford je znao da razgovara s nama i da se šali na setu“, rekao je jedan student koji je radio na setu za lokalne novine.
Svakog dana u 11 sati naveče Barbra Strajsend bi pozvala Polaka i onda bi u dugačkom telefonskom razgovoru raspravljali šta se tog dana dogodilo i šta će se dogoditi sledećeg dana na setu. Reditelj je priznao da mu to nije bio problem, ali je na to trošio previše vremena.
Barbra Strajsend i Redford stvarali su probleme snimateljima jer su oboje želeli da im lica snimaju s leve strane. Snimatelj Heri Stradling mlađi otkrio je da su tokom scena koje su se snimale u Njujorku morali da blokiraju svetlost koja je Barbri Strajsend udarala u lice jer bi joj u protivnom „nos izgledao užasno“. Redford je takođe insistirao na tome da mu se prikazuje isključivo leva strana lica kad god je to moguće, jer mu se nisu sviđala njegova tri mladeža koja je imao na desnoj strani.
Strajsendova se na kraju više veselila prvoj ljubavnoj sceni i, prema rečima jednog člana glumačke ekipe koji je citiran u knjizi, imala je „afere s mnogim glavnim glumcima s kojima je glumila“. U sceni u kojoj Barbra Strajsend ide u krevet s Redfordom, čiji je lik ubijen od alkohola, ona ga oživljava i na kraju imaju seks. Kako piše Hofler, iz filma nije bilo jasno da li je Redford „zaista ubacio“ jer se čini da nijedan lik ne doživljava orgazam. U romanu, na kom se film temelji, likovi imaju seks te je opisano kako Redfordov lik doživljava vrhunac, ali kod lika Barbre Strajsend ga nema.
Iako je bila reč o jednostavnoj sceni, mnogo puta su je ponavljali pa je nakon nekog vremena Redford izgubio strpljenje.
U drugoj sceni seksa trebalo je da se hrane grožđem, a Habel je u jednom trenutku trebalo da kaže Kejti da će „ovaj put biti bolje“. Međutim, on je to odbio. Stark je pak insistirao na tome da Redford izgovori rečenicu kako bi Habel „pokazao malo ljudskosti, a možda čak i malo žaljenja zbog načina na koji se ponašao prema Kejti u prethodnom pijanom vođenju ljubavi“. Stark je čak poslao desetak dopisa Polaku kako bi pokušao da nagovori Redforda da izgovori rečenicu, no to se nikada nije dogodilo.
Nakon što je film postao hit, raspravljalo se o njegovom nastavku, ali Redford je tu opet podvukao crtu. Insistirao je na tome da nikada nije pokazao interesovanje za snimanje drugog dela, a jednom prilikom je čak izjavio: „Ja nisam, ali Barbra jeste“.
