Nikolas Kejdž je jedno od najprepoznatljivijih holivudskih imena, sa karijerom koja traje više od četiri decenije.
Od uzbudljivih akcionih blokbastera do nadrealnih drama i eksperimentalnih projekata, Kejdž je izgradio reputaciju glumca koji se nikada ne plaši da rizikuje. Kao član čuvene porodice Kopola, glumac nastavlja tradiciju jedne od najcenjenijih filmskih loza, piše časopis Far Out.
U intervjuu za Rotten Tomatoes, otkrio je pet filmova koji su najviše uticali na njegovu glumačku tehniku i lični pogled na snimanje filmova.
Istočno od raja (East of Eden, 1955)
Kejdž počinje svoju listu filmom koji ga je, kako kaže, inspirisao da postane glumac – Istočno od raja, u režiji Elije Kazana, adaptacijom romana Džona Stajnbeka i sa legendarnim Džejmsom Dinom u glavnoj ulozi.
„To je pravi razlog zašto sam postao filmski glumac“, rekao je Kejdž.
„Slomilo mi je srce; bilo je drugačije od svega što sam ikada ranije doživeo, umetnički, a video sam mnogo filmova.“
Sećajući se svoje mladosti, dodao je: „Imao sam 15 godina i video sam Bergmanov ‘Sedmi pečat’, Felinijevu ‘Đulijetu’ i Velsovog ‘Građanina Kejna’, sve sjajne filmove. Ali kada sam video Dina u tome, to me je zaista pogodilo jer sam se osećao kao on, i tada sam shvatio moć filmske glume. Tada sam znao šta želim da budem i šta želim da radim – da dotaknem ljude pokretnim slikama.“
Priča prati mladog Kala Traska dok se bori za očevu ljubav i odobrenje dok se takmiči sa bratom Aronom. Smešten u Kaliforniji tokom Prvog svetskog rata, film istražuje teme krivice, ljubavi i potrage za identitetom. Džejms Din pruža snažnu i emotivnu glumu koja ga je učinila filmskom legendom.
Tramvaj zvani želja (A Streetcar Named Desire, 1951)
Na drugom mestu je bio još jedan klasik reditelja Elije Kazana, drama Tramvaj zvani želja.
„Divio sam se Marlonu Brandu, znam da je uticao na Džejmsa Dina i promenio svet filmske glume svojim naturalističkim stilom“, objasnio je Kejdž.
Ali je naglasio da je izvedba Vivijen Li kao Blanš Diboa bila ključna za njega:
„Tako snažno ranjiva, tragična izvedba, moram je staviti među prvih pet jer je to upravo ono što je taj film imao“.
Film, zasnovan na predstavi Tenesija Vilijamsa, prati Blanš Diboa, ženu koja dolazi da živi sa svojom sestrom Stelom i njenim mužem Stenlijem u Nju Orleansu.
Njena krhka iluzija o prošlom životu sudara se sa surovom stvarnošću i Stenlijevom brutalnošću. Napet odnos između likova vodi do tragičnog raspleta, uz nezaboravne glume Marlona Branda i Vivijen Li.
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968)
Treće mesto pripalo je vizionarskom remek-delu Stenlija Kjubrika. Kejdž je opisao film „2001: Odiseja u svemiru“ kao „ispred svog vremena“.
„Toliko je poetično. Čak i danas mi je misterija kako mogu da ga gledam godinu dana, tri puta godišnje, a da ipak pronađem nešto novo u njemu“, rekao je glumac.
Ovaj hvaljeni film prikazuje evolutivno putovanje čovečanstva od praistorije do daleke budućnosti. Kada posada svemirskog broda otkrije misteriozni monolit na Mesecu, njihovo putovanje ih vodi u beskonačnost, pod budnim okom veštačke inteligencije HAL 9000.
Paklena pomorandža (A Clockwork Orange, 1971)
Kejdžov četvrti izbor je još jedan Kubrikov klasik, kontroverzna distopijska priča Mehanička pomorandža.“
Stenli Kubrikov tretman tema nasilja i misterije prirode, suočavanja sa našom prirodom i šta jeste ili nije neophodno, i šta je zaista zlo, sva ova pitanja koja su proizašla iz apsurdnog i evokativnog filma Mehanička pomorandža, ponovo su bezvremenska“, rekao je.
Zasnovan na romanu Entonija Berdžesa, film prati mladog nasilnika Aleksa i njegovu bandu u distopijskom društvu budućnosti. Nakon hapšenja, Aleks pristaje na eksperimentalnu terapiju koja ga lišava slobodne volje. Film provokativno istražuje granice slobode, morala i kontrole nad ljudskim ponašanjem.
Čarobnjak iz Oza (The Wizard of Oz, 1939)
Lista se završava američkim filmskim draguljem, klasičnim mjuziklom Čarobnjak iz Oza, u režiji Viktora Fleminga.
Kejdž ga opisuje kao jedinstveno iskustvo: „Nije kao nijedan drugi film. To je potpuno originalno iskustvo koje je izdržalo test vremena. To prvo upoznavanje sa bojama, scena sa vratima i ulazak u zemlju Mančkina – jednostavno je zapanjujuće lepo.“
Čarobnjak iz Oza prati mladu devojku, Doroti, koja, nakon što je odnese tornado iz Kanzasa, završava u magičnoj zemlji Oz.
U potrazi za načinom da se vrati kući, udružuje se sa Limenim čovekom, Strašilom i Kukavičjim lavom. Njihovo putovanje do Čarobnjaka iz Oza postaje priča o hrabrosti, prijateljstvu i otkriću da je dom tamo gde je srce.
