Kada je 1991. godine sleteo u indijski graf Kolkatu, Patrik Svejzi bio je na vrhuncu slave, ali se osećao neispunjeno u pitanju karijere.
Nakon što je osvojio publiku u romantičnim hitovima poput Prljavog plesa i Duha te pokazao snagu u akcionim filmovima Kuća na putu i Tačka prekida, glumac je žudeo za ulogom koja bi ga potvrdila kao ozbiljnog dramskog umetnika.
Potraga za dramskim izazovom
Poput mnogih zvezda koje su se proslavile izgledom i harizmom, Svejzi je želeo da dokaže da je više od lepog lica i snažnog tela. Tražio je priliku da odigra kompleksne likove i pokaže svoj pravi glumački raspon.
Kada je saznao da Roland Džofe, reditelj nagrađivanih Polja smrti, traži glavnog glumca za svoju novu dramu Grad radost (City of Joy), osetio je da je pred njim prilika koju je čekao.
„Instinktivno sam znao da rad s njim, na filmu koji se istinski bavi ljudskim iskustvom, može da promeniti ne samo moju karijeru nego i moj život“, napisao je kasnije u memoarima Vreme mog života, prenosi Far Out.
Nažalost, bio je samo delimično u pravu.
Uloga koja je trebala sve da promeni
U filmu je glumio Maksa, američkog hirurga koji nakon gubitka deteta na operacionom stolu odlazi u Kolkatu tražeći duhovno iskupljenje. Tamo se povezuje s lokalnim farmerom koji ga uvodi u siromašnu četvrt nazvanu Grad radosti, gde žive bolesni i siromašni.
Kroz njihovu hrabrost i dostojanstvo, Maks postupno pronalazi mir. Iako priča danas možda deluje kao kliše o „belom spasiocu“, Svejzi je verovao da snima film koji će ostati upamćen. Lik ga je privukao jer se „stalno borio sa svojim unutrašnjim demonima“, a reditelju je poručio: „Ako mi date ovu ulogu, radiću neumorno. Ali još važnije, daću vam svoje srce“.
Potpuna predanost i gorko razočaranje
Svoje obećanje je ispunio. Tokom priprema volontirao je u hospicijumu Majke Tereze, gde se brinuo za bolesne i umiruće. Jednom prilikom je pomagao detetu s teškom opekotinom.
„Nisam gadljiv, ali bilo je bolno skidati zavoj s njegove rane. Ipak, njegova hrabrost bila je nadahnjujuća“, ispričao je za Entertainment Weekly, dodavši: „Na ovakvom mestu čovek shvati šta je prava snaga“.
Međutim, kada je film stigao u bioskope, dočekao ga je hladan prijem. Publika i kritičari zamerili su mu predvidljivost i površni prikaz Indije. Za Svejzija, koji je u projekat uložio celog sebe, to je bio težak udarac. Nije mogao da prihvati da je njegova „uloga života“ doživela neuspeh.
