Podrazumeva se da veliki reditelji ujedno moraju da budu i strastveni ljubitelji filma. Iako postoje izuzeci, većina uspešnih autora potpuno je posvećena svetu kinematografije.
Stenli Kjubrik bio je savršen primer toga — njegova opsesija filmovima, spojena s urođenim osećajem za estetiku i razumevanjem ljudske prirode, učinila ga je jednim od najuticajnijih reditelja u istoriji.
Kjubrik je imao enciklopedijsko znanje o filmu, od nemih klasika do manje poznatih dela stranih kinematografija. Sa lakoćom je prelazio iz jednog žanra u drugi — stvorio je naučnofantastični spektakl 2001: Odiseja u svemiru, istražio ludilo i izolaciju u hororu Isijavanje i režirao raskošnu istorijsku dramu Beri Lindon. Bio je otvoren prema svemu, često gledajući filmove o kojima nije znao ništa, nadajući se da će otkriti skriveni dragulj.
Slučajno otkriće koje ga je osvojilo
Upravo se to dogodilo jedne večeri dok je gledao televiziju. Naišao je na film koji ga je potpuno zaokupio — psihološki triler Peppermint Frappe španskog reditelja Karlosa Saure iz 1967. godine. Iako ga je Kjubrik smatrao izvanrednim, film je ostao nepravedno potcenjen.
U intervjuu iz 1980. godine Kjubrik je opisao svoje otkriće:
Ostatak večeri proveo je prikovan uz ekran, a čim je film završio, proverio je u novinama o kom se delu radi. Kada je kasnije uspeo da nabavi kopiju, pogledao ga je od početka — još oduševljenije.
Peppermint Frappé, u kojem glume Džeraldin Čaplin i Hose Luis Lopes Vaskes, triler je o opsesiji snimljen u stilu Alfreda Hičkoka.
Kjubrik je bio impresioniran: „Od tada su svi Saurini filmovi koje sam video potvrdili njegov izvanredan talenat. Posebno me fascinira kako radi sa glumcima.“
Karlos Saura kasnije je postao jedan od najcenjenijih evropskih reditelja, osvojivši brojne prestižne nagrade, uključujući Nagradu žirija u Kanu. Iako je snimio mnoga zapažena dela, upravo ga je Peppermint Frappe, njegovo rano ostvarenje, zauvek povezao s divljenjem jednog od najvećih reditelja svih vremena.
