Bert Rejnolds je jedno vreme bio na samom vrhu filmskog sveta.
Zahvaljujući ulogama u hitovima kao što su Smokey and the Bandit (1977), Zatvorski krug (1974) i Najbolja mala javna kuća u Teksasu (1982), dominirao je bioskopskim blagajnama i delovao je nepogrešivo u očima publike i producenata.
Pet godina zaredom nalazio se na vrhu godišnje ankete Money Making Stars Poll, što je rekord koji deli samo sa legendarnim Bingom Krozbijem. Ali, kao i u mnogim karijerama, njegov uspon je imao i svoj pad.
Početak pada
Početkom 1980-ih, Rejnoldsova zvezdana slava počela je da bledi. Odbio je ulogu koju je kasnije prihvatio Džek Nikolson u filmu Vreme nežnosti (1983), i umesto toga glumio trkačkog vozača u filmu Stroker Ace. Film je bio i komercijalni i kritički promašaj.
Nakon toga su usledili neuspesi sa filmovima Čovek koji je voleo žene (1983), Stick (1985) i Rent-A-Cop (1988). Iako kritike nisu uvek bile na njegovoj strani ni na vrhuncu karijere, sada je postalo jasno da njegovi filmovi više ne donose zaradu — što je u Holivudu značilo kraj statusa velike zvezde.
„Deset dana nakon početka snimanja znao sam da ću ja preuzeti krivicu za neuspeh“, rekao je tada za Los Angeles Times, prenosi Far Out Magazine.
„Klint je glumio po formuli koja mu je uvek donosila uspeh, a ja sam pokušavao da glumim Džeka Lemona u čudnom filmu u kojem ljudi umiru… Publika je želela Boom Town ili neki savremeni film sa nas dvojicom. Nisu hteli da gledaju Prljavog Harija protiv nekog slabića. Žalosno je jer materijal nije bio dobar, a Holivud, ili možda samo Warner Bros., verovatno nam nikada više neće dozvoliti da glumimo zajedno.“
Katastrofa na više nivoa
City Heat je prvi put spojio Rejnoldsa i Istvuda, a priča je pratila policijskog detektiva i privatnog istražitelja koji udružuju snage kako bi osvetili ubistvo partnera. S obzirom na slavnu glumačku postavu, Warner Bros. je očekivao veliki hit. Međutim, film je podbacio na blagajnama, a kritike su bile poražavajuće.
Za Rejnoldsa je film bio posebno bolan. Na samom početku snimanja teško se povredio tokom neuspele kaskaderske scene. Osim fizičkih posledica, njegova karijera je tonula sve dublje — čak je bio nominovan za Zlatnu malinu za najgoreg glumca. Tek će mu sporedna uloga u filmu Noć Bugija (Boogie Nights) iz 1997, u režiji Pola Tomasa Andersona, ponovo doneti pažnju javnosti i priznanje kritike.
