Ruski pozorišni i filmski reditelj Kiril Serebrenjikov, koji živi u Nemačkoj, voli da provocira publiku eksperimentalnošću svojih inscenacija.
Zbog svog kritičkog stava prema Vladimiru Putinu, u domovini je izopšten i već tri i po godine je u egzilu. Svaki njegov projekat, bez obzira gde i u koje vreme se odvija, jasno pokazuje da kroz njega daje i komentare na društvenu situaciju u Rusiji.
Tako je i sa ekranizacijom romana „Nestanak Jozefa Mengelea“ francuskog autora Olivijea Geza (Olivier Guez), koji je izašao 2017.
Kao i knjiga, film obuhvata decenije. Jozef Mengele (1911–1979) prikazan je početkom četrdesetih kao potpuno beskrupulozni lekar u koncentracionom logoru Aušvic.
Tamo je sprovodio najstrašnije medicinske eksperimente nad zarobljenicima i poslao hiljade ljudi u smrt. Nikad zbog toga nije odgovarao.
Mozaik prizora iz kasnijih godina Mengelea, koji je do smrti ostao zaslepljen fašističkom ideologijom, zauzima najveći deo filma koji traje više od dva sata. Gledamo nepopravljivog starog egomanijaka, koji živi sam, sve više paranoičan i prepušten samom sebi.
Glumačka zvezda August Dil (Dihl) to prikazuje majstorski. Ipak, sama klasa ovog glumca stvara problem. Iako je Mengele u svojim izjavama uvek potpuno predan najodvratnijoj nacističkoj ideologiji, Dilova interpretacija s razvojem filma izaziva sažaljenje.
Jer, pre svega, vidimo čoveka koji se slama pod teretom usamljenosti i nedostatka ljubavi.
Očigledno reditelj Serebrenjikov želi da pokaže koliko banalan može biti život jednog monstruma, ali to ne naglašava na prvi pogled.
Međutim, nije suprotstavio Mengeleu snažne protivnike, već samo likove koji deluju bespomoćno.
To može dovesti do toga da gledaoci koji nisu upoznati sa istorijom pronađu razloge za opasno razumevanje Mengelea.
To je istorijski netačno i posebno opasno u današnjem vremenu, koje je obeleženo brojnim kontradikcijama, krizama i vojnim sukobima.
Iako se u jednoj rekonstruisanoj kratkoj sceni mogu videti užasi svakodnevnog života u koncentracionom logoru, preovlađuje prikaz slomljenog, usamljenog starca. To je problematično, a ne poučno.
