Nova serija „House of Guinness“ osvojila je publiku, ali i pokrenula pitanje šta je zapravo stvarno u seriji.
Nova istorijska drama „House of Guinness“ („Kuća Ginisa“) pojavila se na striming platformama i brzo je postala televizijski hit. Gledaoci širom sveta oduševljeno govore o zapletu, raskošnoj produkciji i intrigantnim porodičnim odnosima, ali ono što ovu seriju čini još zanimljivijom jeste činjenica da je zasnovana na stvarnim istorijskim događajima.
Smeštena u Irskoj u drugoj polovini 19. veka, vremenu velikih društvenih previranja, priča se fokusira na porodicu Ginis – tvorce jednog od najpoznatijih piva na svetu. Serija prikazuje kako njihovo bogatstvo i uticaj nisu bili dovoljni da ih zaštite od političkih sukoba, verskih tenzija i ličnih drama koje ih proganjaju generacijama.
Priča počinje 27. maja 1868. godine, na dan sahrane ser Bendžamina Lija Ginisa, tada najbogatijeg čoveka u Irskoj. Serija prikazuje ovaj trenutak dok ispred pivare izbijaju nasilni protesti, a besne gomile bacaju flaše i izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog veza porodice sa britanskim vlastima. Iako takve scene nisu potvrđene u istorijskim izvorima, one briljantno prikazuju atmosferu napetosti koja je zaista vladala u Irskoj u to vreme.
Uspon pivarskog carstva
Prema časopisu History Extra, sve je počelo 1759. godine, kada je Artur Ginis potpisao ugovor o zakupu lokacije kod kapije Svetog Džejmsa u Dablinu, gde je otvorio svoju pivaru. Ovaj poslovni potez pokazao se ključnim – kompanija je rasla neverovatnom brzinom i do sredine 19. veka postala jedna od najvećih u Evropi.
Pod vođstvom Bendžamina Lija Ginisa, unuka osnivača, pivara se dodatno proširila i zaposlila hiljade ljudi – uglavnom katolika – u vreme kada su duboke verske i klasne podele obeležavale irsko društvo. Iako je porodica bila protestantska, Bendžamin je uživao veliki ugled i bio je poznat po svojoj dobročinstvu. Najpoznatije je to što je finansirao renoviranje katedrale Svetog Patrika, jedne od najvažnijih verskih građevina u Dablinu.
Do svoje smrti 1868. godine, Bendžamin je izgradio carstvo pivarstva i postavio temelje za porodicu koja će decenijama biti među najmoćnijima u zemlji.
Moć, politika i verske podele
Porodica Ginis bila je deo protestantske elite, poznate kao „protestantska supremacija“, koja je vekovima dominirala irskom ekonomijom i politikom. Iako su zakonske barijere za katolike uglavnom uklonjene do sredine 19. veka, njihova društvena i ekonomska isključenost je ostala.
Ginisovi su bili protestanti, i dok se pivo kuvalo u Irskoj, flaširalo je u Engleskoj, što je dodatno pojačavalo utisak da je porodica bila povezana sa britanskim interesima.
Bendžamin Li Ginis bio je član britanskog parlamenta i bio je poznat po svojim unionističkim stavovima – verovao je da Irska treba da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon njegove smrti, od njegovog najstarijeg sina Artura očekivalo se da preuzme političku ulogu i nastavi da zastupa interese porodice u britanskim institucijama.
Takve veze sa britanskom vladom, iako korisne za poslovanje, izazvale su rastuće nezadovoljstvo među irskim nacionalistima, što serija verno prikazuje kroz sukobe, pretnje i tenzije u društvu.
Pretnje, pobune i Fenijanci
Jedan od ključnih motiva serije je prikaz odnosa između porodice Ginis i Fenijanaca – revolucionarnog pokreta koji se zalagao za potpunu irsku nezavisnost. Fenijanci su smatrani pretečom kasnijih oružanih organizacija, a njihov cilj je bio svrgavanje britanske vlasti u Irskoj.
U seriji, Edvard Sesil Ginis pokušava da uspostavi dijalog sa članovima pokreta, ali i sam postaje meta pretnji. Porodica navodno strahuje od napada na pivaru, a postoje i reference na stvarne istorijske događaje, kao što je puštanje irskih zatvorenika iz britanskih zatvora i njihovo slanje u Sjedinjene Države kako bi se smirile tenzije sa američkim katolicima.
Iako serija donosi izvesne umetničke slobode, ovi elementi dobro prikazuju političku nestabilnost Irske u drugoj polovini 19. veka.
Porodično nasleđe i istina o bogatstvu
Serija prikazuje Bendžamina Lija Ginisa kako ostavlja svoje ogromno bogatstvo sinovima Arturu i Edvardu, dok su ostala deca navodno isključena iz nasledstva. Iako ne postoje čvrsti istorijski dokazi za ovu raspodelu, poznato je da su i njegov sin Bendžamin Mlađi i njegova ćerka Ana nasledili određene delove imanja i sredstava.
Ljubavne priče i političke igre
Jedan od fiktivnih zapleta u seriji je ljubavna veza Edvarda Ginisa sa pripadnicom fenijskog pokreta, koja nije istorijski potvrđena, ali dobro funkcioniše kao dramski element.
Serija se završava napetom scenom pokušaja atentata na Artura Ginisa, ali gledaoci se pitaju da li je preživeo. Istorija nam, međutim, daje odgovor – Artur Ginis je živeo do 1915. godine i bio je aktivan u politici, biznisu i društvenom životu, piše Tajm.
Porodica koja je oblikovala Irsku
„Kuća Ginisa“ nije samo priča o uspehu pivare, već i hronika društva podeljenog religijom, politikom i klasom. Porodica Ginis, svojim bogatstvom i uticajem, oblikovala je ne samo ekonomiju već i istoriju zemlje u kojoj je živela.
