Većina glumaca prihvati ulogu zato što veruje da je projekat na neki način značajan. Zato je pomalo čudno što je Kurt Rasel jednom rekao da je „The Thing“, remek-delo horora Džona Karpentera, sve osim toga.
Karpenter i Kurt Rasel radili su zajedno na pet projekata između kasnih 1970-ih i sredine 1990-ih. Nisu svi bili veliki filmovi – zapravo, njihov prvi bio je potpuni promašaj.
Ali onda su došlao The Thing, horor koji se danas smatra jednim od najboljih u istoriji filma, piše Far Out Magazin.
Rasel je više puta hvalio Karpentera zbog njegovog rada na tom filmu, čak ga nazvavši najboljim u njegovoj karijeri. Ili, kako je rekao za GQ, to je bio njegov „vrhunac kao režisera“.
Međutim, u drugim intervjuima detaljnije je objasnio šta zapravo misli o filmu The Thing, i iako i dalje stoji iza toga da je to Karpenterovo najbolje delo, manje je siguran da li film zapravo nosi ikakvu dublju poruku – ali upravo je to poenta. Čak i ako to znači da za njega, kao glumca, tu zapravo nije bilo velikog izazova.
„Prvi ću priznati da The Thing nije relevantan, ni logičan. Nije“, rekao je za Starlog.
„Ne bih mu pripisivao previše vrednosti. To je film o čudovištu. Zaista dobar film o čudovištu. A nije lako napraviti dobar film o čudovištu za bilo koga ko je uključen. Teško je za režisera. Teško je za glumce. Tu nema pravog izazova za glumca. Ne radiš mnogo osim što reaguješ na čudovište i stvaraš pozadinu za efekte.“
Zatim je objasnio zašto misli da su „uspeli“ kao glumci da udahnu život čitavoj priči: smatra da je atmosfera koju su stvorili – likovi koji postaju sve paranoičniji u izolovanom okruženju, bila ključ toga da film funkcioniše.
Dodatni kvalitet je to što su likovi delovali kao stvarni ljudi koji polako dosežu svoju tačku pucanja.
Kritičari ga u početku odbacivali
Kada je The Thing prvi put izašao, nije dobio mnogo pozitivnih kritika. Zapravo, kritičari su ga gotovo jednoglasno odbacili, zbog čega je njegov kasniji kultni status još upečatljiviji.
Prema Raselu, razlog zbog kog publika nije mogla da se poveže s filmom u početku nije bilo ništa drugo do samo čudovište, koje ljudima nije bilo lako da razumeju.
Vremenom su, ipak, ljudi počeli da hvale glumu, priču i specijalne efekte, i polako su promenili mišljenje.
To je verovatno jedan od razloga zašto nastavak nikada nije snimljen, iako je Karpenter uvek voleo tu ideju. Nešto toliko ikonično i vezano za određeni trenutak u vremenu uvek nosi esenciju koju je teško ponoviti – naročito u filmu kao što je The Thing, gde je njegova nostalgična estetika veliki deo šarma.
Što se tiče priče i toga što film nema „relevantnu“ poruku, to je takođe jedan od glavnih razloga zašto je odoleo vremenu.
Premisa The Thinga je jednostavna i oslanja se na ključne elemente koje publika i danas voli – od pomeranja ljudske psihe do njenih granica, do istraživanja odnosa između realnosti i naših urođenih strahova.
Možda film nikada nije imao očiglednu političku poruku ili nešto što bi ga vezalo za određeni istorijski trenutak, ali i to je deo njegovog šarma.
