U bioskopima je davne 1987. godine prikazan horo film Izgubljeni dečaci (The Lost Boys), klasik koji je potpuno preokrenuo pravila tadašnjeg podžanra vampirskih filmova.
U rukama reditelja Džoela Šumahera klasični mit o vampirima dobio je novu estetiku: mlade buntovnike s motorima, gitarama, Ray-Ban sunčanim naočarima i nepodnošljivom privlačnošću.
Bio je to film u kojem su vampiri prestali da budu gotičke aristokrate iz Transilvanije i postali kul tinejdžeri koji piju krv, voze motore i izlaze na koncerte. Publika ga je obožavala, kritika je bila zatečena, a rezultat je bio kultni status koji traje i decenijama kasnije.
Novi grad, novi prijatelji i problemi s vampirima
Radnja prati braću Majkla i Sema Emersona, koji se s majkom sele u obalni gradić Santa Karlu. Na prvi pogled grad izgleda kao surferski raj pun zabave, roka i sajmova. Međutim, brzo postaje jasno da nešto nije u redu jer građani misteriozno nestaju.
Majkl se zaljubljuje u tajanstvenu devojku Star, ali uskoro otkriva da je njen krug prijatelja – predvođen harizmatičnim i zastrašujućim Dejvidom (Kifer Suterland) – zapravo klub vampira. Dok Majkl počinje da pokazuje znakove sopstvene transformacije, njegov mlađi brat Sem uz pomoć braće Frog, lokalnih klinaca opsednutih vampirima, pokušava da spasi i njega i grad.
Za razliku od tmurnih horora sedamdesetih, Izgubljeni dečaci kombinovali su mladalačkubuntovnost, pop-kulturu, muziku i humor s krvavim vampirskim elementima. Vampiri su odjednom imali stil, energiju i seksepil, a film je izgledao kao da je nastao pod neonskim svetlima videospotova iz ere MTV-ja.
Reditelj Džoel Šumaher udahnuo je hororu mladalačku privlačnost. Film je izgledao kao da su se Izgubljeni dečaci iz Petra Pana preselili u Kaliforniju i dobili očnjake.
U glavnim su se ulogama pojavili Džejson Patrik kao Majkl i Kori Haim kao Sem. Kori Feldman u ulozi Edgara Froga, samozvanog lovca na vampire, bio je posebno zabavan i upečatljiv.
Međutim, najviše pažnje privukao je Kifer Suterland kao Dejvid, vođa vampira, čiji se lik i danas smatra jednim od najharizmatičnijih vampira u istoriji filma.
Muzika, stil i kultni status
Muzička podloga filma – s pesmama poput Cry Little Sister i People Are Strange – bila je savršen spoj melanholije i drame, a vizualna estetika (kožne jakne, naočare, odjek glam roka i gotike) stvorila je prepoznatljiv vizualni identitet filma koji su mnogi kasnije pokušavali da imitiraju.
Film je postao jedan od prvih horora koji je bio namenjen tinejdžerskoj publici, ali se pritom nije odrekao mračne i krvave atmosfere. Njegova sposobnost da spoji zabavu, strah i stil osigurala mu je kultni status koji traje sve do danas.
Izgubljeni dečaci postali su temelj modernih tinejdžerskih vampirskih filmova i serija. Pre Sumraka, Buffy i True Blooda, tu su bili vampiri koji izgledaju kao rok zvezde i koji više ne spavaju u sanduku, nego u napuštenom hotelu punom grafita.
Film je 2000-ih dobio dva nastavka objavljena na DVD-u, ali nijedan nije dosegnuo status originala. Ono što je ostalo jeste nasleđe, uticaj i bezvremenska privlačnost filma koji je vampirski film približio novoj generaciji.
