Malo je glumaca koji su jednako briljirali ispred i iza kamere kao Klint Istvud. Od 1970-ih godina Istvud je režirao čak 40 filmova, od kojih se u njih 24 pojavljuje i kao glumac.
Nakon velikog uspeha legendarne dolarske trilogije, u kojoj je sarađivao s italijanskim rediteljem Seđom Leoneom, Klint Istvud se našao u izuzetno povoljnoj poziciji u Holivudu, što mu je omogućilo da se posveti poslu reditelja.
Svoj redateljski debi ostvario je 1971. godine s trilerom Jeza u noći.
Nakon toga nastavio je da istražuje različite žanrove, iako su mu vesterni uvek ostali posebno dragi. Tokom 1970-ih režirao je filmove Nepoznati zaštitnik i Odmetnik Džozi Vels, a ujedno pokazao svoju sklonost akcionim filmovima kroz naslove poput Zasede.
Ulaskom u 1980-e nastavio je da balansira između vesterna, akcionih filmova pa čak i muzičkih drama. Međutim, kako je vreme prolazilo, Istvud je osetio potrebu za promenom.
Preokret prema introspektivnom filmu
Upravo tada počeo je da radi na projektu za koji nije bio siguran da će naići na dobar odjek kod publike, filmu Neoprostivo (Unforgiven) iz 1992. godine. Kako piše Far Out, u jednom intervjuu s Majklom Henrijem Vilsonom Istvud je priznao:
„Akcioni filmovi su bili zabavni dok sam bio u dvadesetima ili tridesetima. Ponekad je materijal imao dobru priču, ponekad je bio pun akcije, pokreta i boja. Međutim, u nekom trenutku života bude ti dosta takvih stvari. Tada počinješ da tražiš psihološke studije, čak i ako imaju manji komercijalni uspeh. Dok sam snimao film Neoprostivo, mislio sam da će biti neuspešan.“
Film, u kojem su uz Istvuda glumili i Morgan Friman i Džin Hekman, na kraju je postigao ogroman uspeh. Osvojio je Oskara za najbolji film, dok je Istvud kući odneo i Oskara za najboljeg reditelja.
Uprkos svemu, strah da će publika doživeti film kao previše mračan i nepristupačan pratio ga je tokom celog procesa snimanja.
„To nije bio akcioni vestern poput Divlje horde ili Leonovih vesterna. Odstupao je od tradicije kojoj sam pripadao. Scene pucnjave bile su tužne. Gledali ste nedužne ljude kako umiru uzalud. Mislio sam da će film zbog toga biti odbačen“, dodao je Istvud.
Ironično, upravo taj projekat za koji je bio uveren da će biti promašaj pretvorio se u jedno od njegovih najvećih dostignuća, dodatno potvrdivši njegovu izvanrednu sposobnost da prepozna univerzalne teme i prenese ih na filmsko platno na način koji retko koga ostavlja ravnodušnim.
