Ponekad se dogodi da holivudska zvezda više puta odbije neku ulogu, a onda je prihvati i ta uloga na kraju postane jedna od najvažnijih u njenoj karijeri.
Međutim, Kevinu Kostneru 2010-ih dogodilo se upravo suprotno – prihvatio je izazov i naučio da ponekad ipak treba verovati sopstvenim instinktima.
Do svojih kasnih pedesetih godina Kostner je već bio prepoznat kao glumac koji igra pouzdane, mudre i autoritativne likove. Bio je Supermenov brižni otac u Čoveku od čelika, mentor mladom analitičaru CIA-e u Regrutu iz senke te trener atletike u filmu McFarland, USA. Ipak, nijedna od tih uloga nije bila nalik onoj koju mu je 2014. ponudio reditelj Ariel Vromen.
Kostner u početku nije mogao da shvatiti zašto je izraelski redaielj uopšte hteo da baš on glumi u njegovom filmu.
„Zašto baš ja?“
„Ne znam zašto su me odabrali“, priznao je Kostner za Toronto Sun 2016. godine, prenosi Far Out Magazin. Tokom iste promotivne turneje dodao je: „Stalno sam se gledao u ogledalo i pitao: ‘Zašto ja? Ja sam kauboj, igram bejzbol.'“
Publika je Kostnera navikla da gleda kao junaka u filmovima poput Robina Huda i Nesalomivih, a sada ga je trebalo zamisliti u ulozi čoveka koji ubija bez imalo grižne savesti i preti ženi dok joj pljačka dom. Kostner je, razumljivo, bio sumnjičav.
Od odbijanja do potpune transformacije
„Odbio sam tu ulogu dva ili tri puta“, priznao je glumac. „Rekao sam im: ‘Ne znam zašto biste me uopće hteli za ovo.'“
Međutim, nakon što je neko vreme promatrao svoje lice u ogledalu, lice puno bora i iskustva, shvatio je da više nije mladić iz filma Fandango.
Shvatio je da to lice nosi priču koju može da pretvori u nešto mračnije. Odjenom je pomislio: „Mogu da glumim ovog čoveka. Mogu da prenesem taj nivo nasilja.“
Nakon što je neko vreme oklevao, odlučio je da prihvati izazov. Na snimanje u London stigao je s dugom kosom i bradom, spreman da radi s glumcima poput Garija Oldmana i Tomi Li Džonsa. Ubrzo je krenuo da oblikuje zastrašujući lik.
Frizura i šminka istakli su ožiljke i hirurške šavove na glavi njegovog lika. Kada je transformacija bila gotova, Kostner je otkrio: „Polako, ali sigurno, Jerico je počeo da izlazi na površinu.“ Uz smešak je dodao: „Osećao sam se pomalo kao Frankenštajn.“
Neuspeh uprkos uloženom trudu
Na kraju se pokazalo da je Kostnerova gluma bila najbolji deo filma. Međutim, Criminal je ostavio utisak nedovršenog trilera koji ima zanimljiv koncept, ali lošu izvedbu. Kritičari ga nisu štedeli, a ni publika nije bila oduševljena. Film je završio među Kostnerovim najlošijim premijerama na blagajnama.
Možda je trebao da posluša instinkt i odbije ulogu. Ipak, za njega je ovo iskustvo imalo jednu prednost – napokon se oprobao u ulozi negativca i pritom se, kako sam kaže, barem dobro zabavio.
