Stiven King je toliko plodan autor da se čini kao da gotovo svakog meseca izlaze nove adaptacije njegovih dela, od napetih trilera do serija koje proširuju njegove najmračnije svetove.
Međutim, ako tražite jedan od najboljih primera kako kroz film odati počast majstoru horora, Doctor Sleep je nezaobilazan naslov.
Adaptaciju istoimenog romana Stivena Kinga i svojevrsni nastavak kultnog Isijavanja režirao je Majk Flanagan, veliki obožavalac i vrstan poznavalac Kingovog opusa.
Rezultat je film koji funkcioniše kao iskreno ljubavno pismo autoru, ali i prikazuje Flanagana na vrhuncu njegove rediteljske zrelosti – posebno u upečatljivom trećem činu, koji donosi neke od najpotresnijih scena u savremenom hororu, piše Collider.
Kritički uspeh uprkos slabijoj zaradi
Isijavanje Stenlija Kjubrika odavno je upisano među klasike žanra, pa se ideja o snimanju nastavka činila gotovo nemogućom. Ipak, Stiven King je 2013. napisao roman Doctor Sleep, u kojem prati odraslog Denija Toransa dok pokušava da spase devojčicu s posebnom sposobnošću „isijavanja“ od zloglasnog kulta.
Filmska verzija nosila je ogroman pritisak, ali je dobila snažan zamah kada je za reditelja i scenaristu izabran Majk Flanagan. Nakon uspešnih horora poput Oculusa, adaptacije Kingovog klasika Gerald’s Game i Netflixove serije The Haunting of Hill House, Flanagan se pokazao kao idealan izbor.
Glavne uloge odigrali su Evan Mekgregor i Rebeka Ferguson, čime je obezbeđen snažan glumački temelj.
Iako je na američkim bioskopskim blagajnama film zaradio samo 31 milion dolara, što je manje od budžeta od 45 miliona, stekao je visoko poštovanje kritike i zadržao 78 odsto pozitivnih recenzija na Rotten Tomatoesu.
Portal Salon opisao ga je kao „logičan nastavak Kjubrikove adaptacije Isijavanja“, što najbolje otkriva njegovu najveću prednost: Flanagan ne pokušava da imitira Kjubrika, već gradi sopstveni pristup i ostaje veran Kingovoj priči.
Flanagan ne ublažava stravu
Kjubrikovo Isijavanje poznato je po ikonografiji koja se urezuje u pamćenje – od slapova krvi iz lifta do bizarnosti koje vrebaju u hotelskim hodnicima. Flanagan taj osećaj nelagode i sablasti nastavlja jednako hrabro.
Doctor Sleep spaja nekoliko paralelnih priča, traje više od dva sata, ali napetost ni u jednom trenutku ne opada. Film ne beži od šokantnih prizora, a dva su se posebno istakla.
Prvi se tiče samog Denija Toransa, čiji je život obeležen traumama iz detinjstva. U jednoj od najmučnijih scena, nakon noći pijanstva, vidimo ga kako ostavlja onesvešćenu ženu i njenu uplakanu bebu – trenutak koji kasnija vizija pretvara u duboko uznemirujući prizor.
Još brutalnija scena uključuje Džejkoba Trembleja u ulozi dečaka kojeg otima kult Rose the Hat. Njegov vrisak, dok se kult hrani njegovom „parom“, bio je toliko autentičan i zastrašujući da je, prema rečima Flanagana i Kinga, čak i deo odrasle ekipe na setu morao nakratko da prekine snimanje kako bi se pribrao.
Stiven King odobrio je povratak u Overlook
Stiven King nikada nije krio nezadovoljstvo Kjubrikovom verzijom Isijavanja, posebno zato što se odmakla od romana i zadržala hotel Overlook netaknutim, dok je u knjizi uništen. Flanagan je rešio da ispravi tu „grešku“.
U Kingovom romanu Doctor Sleep završni obračun odvija se na mestu gde je hotel nekada stajao, ali je Flanagan bio svestan da publika prvenstveno pamti Kjubrikov film. Zato je predložio povratak u originalni Overlook.
U razgovoru za Entertainment Weekly, reditelj je ispričao kako je King isprva oklevao, ali se nakon Flanaganovog detaljnog objašnjenja predomislio i dao zeleno svetlo.
Filmska ekipa zatim je gotovo opsesivno rekonstruisala kultne prostore hotela, a povratak u Overlook poslužio je ne samo kao omaž publici, već i kao ključni deo Denijeve katarze i suočavanja s traumama.
King je na kraju izjavio da je Doctor Sleep „ispravio sve što mu se nije svidelo u Kjubrikovoj verziji“.
