Sedamdesete godine prošlog veka donele su revoluciju u filmskoj industriji, a četiri reditelja, Frensis Ford Kopola, Martin Skorseze, Stiven Spilberg i Džordž Lukas, ostavili su neizbrisiv trag.
Iako su i drugi velikani poput Roberta Altmana ili Džona Kasavetesa doprineli promenama, ova četvorica smatraju se ključnima za oblikovanje modernog filma.
Svaki od njih imao je jedinstven pristup. Frensis Ford Kopola je zadivio svet nizom remek-dela poput Kuma, Prisluškivanja, Kuma II i Apokalipse danas, osvojivši pet Oskara.
Skorseze je, pak, tiho gradio impresivan opus s filmovima koji se danas smatraju klasicima. S druge strane, Spilberg i Lukas promenili su pravila igre popularnim hitovima poput Ajkule, Ratova zvezda, Otimača izgubljenog kovčega i Parka iz doba Jure, uvodeći novu eru blokbastera i tehnoloških inovacija.
Kopola nije krio razočaranje što se njegov štićenik Lukas posvetio gotovo isključivo Ratovima zvezda, zanemarujući intimnije projekte poput Američkih grafita.
Uprkos različitim putevima, prijateljstvo i uzajamno poštovanje između Kopole i Skorsezea ostalo je nepokolebljivo.
Kopola je u razgovoru za Eskvajer posebno nahvalio Skorsezeov film Razjareni bik, nazvavši ga vrhuncem njegove karijere.
„Volim mnoge Skorsezeove filmove, ali Razjareni bik je njegovo najveće dostignuće“, rekao je.
Objasnio je da ovaj film majstorski spaja priču, glumu, vizualni stil i dublje značenje i da „naizgled lako osvetljava važna pitanja našeg vremena“, što je, prema njemu, svrha umetnosti.
Skorseze je stvorio brojne klasike, ali za Kopolu, tragična priča o bokseru Džejku Lamoti ostaje nedostižni vrhunac.
