Oliver Stoun važi za jednog od najcenjenijih reditelja u istoriji.
Stoun je čoveka koji ne samo da je ratovao u Vijetnamu, već je i napisao scenario za jedan od najvećih filmova svih vremena – Lice s ožiljkom (Scarface), a i sam je kultni filmski reditelj.
Takva lična prošlost činila ga je idealnim da režira politički nabijene epopeje kakve je stvarao. JFK, Vol Strit (Wall Street) i Vod (Platoon) duboko zadiru u njegov jedinstveni pogled na društveno-političko stanje Amerike, dok su prožete umetničkom oštrinom koju je verovatno stekao radeći na produkciji Scarface-a, piše Kalum Mekhati za Far Out Magazine.
Ali, da bi stigao do tog nivoa, Stoun je morao da „ispeče zanat“ na teži način. Pogotovo kada je kročio na tako veličanstveni set, okružen holivudskim legendama koje su bile svesne njegovih prethodnih projekata – bilo u dobrom ili lošem svetlu.
Stoun je karijeru započeo u žanru horora, praveći filmove u kojima je šok bio prirodan deo naracije – što mu je savršeno odgovaralo. Međutim, tokom produkcije svog drugog filma, Ruka (The Hand), doživeo je ono što većina mladih reditelja doživi u ranim fazama karijere: kritički i komercijalni neuspeh.
Radnja prati strip-crtača, kog igra Majkl Kejn, koji nakon što izgubi ruku u saobraćajnoj nesreći, kreće u krvavi pohod iz osvete. Iako je Stoun verovao u snagu priče i dramski potencijal, nije uspeo da je uspešno prenese na film.
Zato, kada je krenula produkcija Scarface-a i kada je njegov scenario bio razvijen, njegovo prisustvo na setu bilo je donekle pod znakom pitanja.
„Pa, Brajan (De Palma) je već bio vrlo uspešan horor reditelj. Ja nisam. I to mi je Bregman ucrtao u mozak, možeš da veruješ“, rekao je Stoun, misleći na reditelja Brajana De Palmu i producenta Martina Bregmana.
Stoun je dodao:
„Prema njemu, ‘Ruka’ je bila katastrofa, bla, bla, bla. Ali, ako pogledaš ‘Ruku’, to je psihološki vrlo zanimljiv film. Ali nije imala uspeha na blagajnama. Bio sam mrtav kao reditelj. I Bregman je to, naravno, koristio. Ja sam očajnički želeo da režiram. Već sam pisao i režirao, i želeo sam da nastavim s tim. Ali znao sam da ovaj film neće biti moj, jer nisam imao dovoljno iskustva za projekat ovih razmera.“
Za filmske fanove, kao i za samog Stouna, možda je i bilo ispravno što nije on režirao Scarface – jer je De Palmina režija ostala kao jedna od najvažnijih u istoriji kinematografije.
Što se tiče Stouna, bez brige – svoju slavu i priznanja je na kraju svakako stekao.
